Prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo finansija, Željeznička infrastruktura (ŽICG), Željeznički prevoz (ŽPCG) i Crnogorska plovidba neće biti u mogućnosti da u potpunosti izmire svoje obaveze za ovu godinu.
U Informaciji o stanju garancija izdatim za ŽICG, ŽPCG, Barsku i Crnogorsku plovidbi, Opštinu Budva i Montenegro Airlines (MA), koju je Vlada danas razmatrala, navodi se da je Ministarstvo finansija izdalo garanciju za kreditni aranžman između Barske plovidbe i Exim banke, namijenjen za kupovinu dva broda.
''Barska plovidba je platila obavezu za januar ove godine, koja se odnosila na kamatu, u iznosu od 474,31 hiljadu USD, a 21. jula dospijeva obaveza po osnovu kamate, u iznosu od 469,16 hiljada USD, za koju je kompanija već obezbijedila sredstva na njenom dolarskom računu“, navodi se u Informaciji.
Kako je objašnjeno, u narednoj godini dospijevaju obaveze po osnovu kamate, u januaru i julu, u iznosu od 474,31 hiljadu USD, odnosno 466,58 hiljada USD respektivno.
Ministarstvo je, takođe, izdalo garanciju za kreditni aranžman između Crnogorske plovidbe i Exim banke za nabavku, odnosno izgradnju dva nova broda, u ukupnom iznosu od 47,4 miliona USD.
To kotorsko preduzeće je u januaru imalo obavezu da plati drugu ratu glavnice od 2,37 miliona USD i ratu za kamatu od 690,4 hiljade USD.
''Imajući u vidu da Crnogorska plovidba nije bila u mogućnosti da izmiri dospjele kreditne obaveze u februaru ove godine, Vlada je donijela zaključke kojima je definisala način na koji će se ta obaveza regulisati”, navodi se u Informaciji.
Tim zaključcima je Vlada zadužila Ministarstvo finansija da iz tekuće budžetske rezerve uplati sredstva do 2,85 miliona USD na račun Crnogorske plovidbe.
''Ministarstvo je 11. februara uplatilo 2,53 miliona EUR na račun Crnogorske plovidbe. Nakon uplate, ta kompanija je izmirila obaveze prema Exim banci”, objašnjeno je u Informaciji.
Crnogorska plovidba je do 31. maja uplatila sredstva u iznosu od 300 hiljada EUR na glavni račun državnog Trezora.
''Sljedeća obaveza, po osnovu tog kredita, dospijeva 21. jula u ukupnom iznosu od 3,02 miliona USD, od čega se 2,37 miliona USD odnosi na glavnicu”, navodi se u Informaciji.
Crnogorska plovidba u narednoj godini ima obavezu da plati rate u januaru i julu, u ukupnom iznosu od 5,93 miliona USD, od čega se 4,74 miliona USD odnosi na glavnicu, a ostatak na kamatu.
Kada je u pitanju Montenegro Airlines (MA), u Informaciji se navodi da je Ministarstvo finansija izdalo garanciju za zajmove te kompanije kod Hipotekarne i NLB Montenegro banke.
''Ukupne obaveze MA, koje dospijevaju u ovoj godini, iznose 1,61 miliona EUR, od čega se 1,42 miliona odnosi na glavnicu, a 191,18 hiljada EUR na kamatu“, dodaje se u Informaciji.
U dokumentu se navodi da ugovoreni iznos garancija koje je Vlada izdala do kraja prošle godine iznosi oko 586,48 miliona EUR, od čega su povučena sredstva od oko 453,86 miliona EUR.
Stanje duga na kraju prošle godine, po garancijama izdatim domaćim i stranim kreditorima, iznosi 340,12 miliona EUR, što predstavlja 9,46 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Neto javni dug Crne Gore je na kraju prošle godine, uzimajući u obzir depozite Ministarsva finansija koji uključuju i 38,48 hiljada unci zlata, iznosio 2,36 milijardi EUR, što je 65,69 odsto BDP.
Javni dug, bez depozita, na kraju prošle godine je iznosio 2,42 milijarde EUR ili 67,28 odsto BDP-a, a sastojao se od državnog, koji iznosi od 2,28 milijardi EUR, i duga lokalne samouprave od 142,18 miliona EUR.
“U strukturi državnog duga, 1,96 milijardi se odnosi na spoljni. Spolji dug najvećim dijelom čine eurobond obveznice u oko 957,8 miliona, projektni zajmovi kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 220,93 miliona, kineski Exim kredit za izgradnju dionice autoputa od Smokovca do Mateševa od 172,8 miliona i projektni zajmovi kod Evropske investicione banke (EIB) od 105,37 miliona”, navodi se u Izvještaju o javnom dugu Crne Gore na kraju prošle godine.
Unutrašnji dug, prema Izvještaju koji je danas usvojila Vlada, najvećim dijelom čini dug po osnovu restitucije, 93,14 miliona EUR, državnih zapisa, 77,71 milion i za staru deviznu štednju, 43,14 miliona EUR.
Konsolidovani dug opština na kraju prošle godine iznosio je 177,51 miliona EUR, što je oko 10,57 miliona više nego na kraju 2014. godine.
“Prošle godine je obavljena otplata državnog duga po glavnici, rezidentima i nerezidentima, u ukupnom iznosu od 541,74 miliona EUR, otplata duga iz ranijeg perioda od 18,9 miliona i kamata, rezidentima i nerezidentima, u ukupnom iznosu od 81,69 miliona EUR”, navodi se u Izvještaju.
Sa pozicija Ministarstva finansija na otplatu obaveza iz ranijeg perioda utrošeno je oko 18,9 miliona EUR.
Prema podacima iz izvještaja, državni i javni dug će se u periodu od ove do 2019. godine povećati u nominalnom iznosu i u odnosu na BDP, uglavnom zbog potreba finansiranja izgradnje prioritetne dionice autoputa.
Na osnovu Zakona o budžetu, projektovanog deficita i plana otplate duga, za ovu godinu je planirano zaduživanje od 480 miliona EUR, koje će biti upotrijebljeno za finansiranje budžetskog deficita i otplatu duga, servisiranje tekućih i vanrednih obaveza i otplate neizmirenih obaveza prema zdravstvu.
Budžetom je, kako se navodi, predviđen izdatak za potrebe izgradnje dionice autoput Smokovac – Mataševo, a tokom godine je planirano korišćenje i oko 40 miliona EUR iz ranije odobrenih kredita za finansiranje infrastrukturnih i drugih projekata.
Planirano je da se sredstava od 480 miliona EUR obezbijede kroz emisiju obaveznica na međunarodnom tržištu kapitala.
“U narednom periodu, a naročito za ovu i 2019. godinu, biće potrebno obezbijediti značajna sredstava za otplatu duga. Za ovu godinu predviđeno je blizu 400 miliona EUR za otplatu duga, a za naredne dvije oko 192, odnosno 98 miliona EUR”, navodi se u Izvještaju.
U 2019. godini će, zbog otplate eurobonda, biti potrebno da se obezbijede sredstva za finansiranje postojećih obaveza od oko 430 miliona EUR.
Dug lokalne samouprave je na kraju prošle godine iznosio je 142,2 miliona EUR ili oko 3,95 odsto BDP.
“Ukoliko se pretpostavi da će, shodno postignutim dogovorima sa Vladom, dug lokalnih samouprava i javnih preduzeća biti umanjivan u prosjeku po deset miliona EUR godišnje, javni dug u narednom period kretaće se od 67,3 odsto u prošloj godini, do 78,3 odsto u 2019. godini”, navodi se u Izvještaju. (mina)
