Podsjetio je da je u prethodnom periodu Crna Gora učinila snažne iskorake u pravcu izgradnje informacionog društva, a indikatori Međunarodne unije za telekomunikacije i Svjetskog ekonomskog foruma, po raznim kriterijumima, pokazuju da je država dobro rangirana po stepenu razvoja informacionih-komunikacionih tehnologija. Ministar Lazović je naveo i da stepen razvijenosti informaciono-komunikacionih tehnologija nije u direktno proporcionalnoj zavisnosti sa stepenom ekonomskog razvoja država i upravo tu šansu Crna Gora treba da iskoristi. Naveo je podatak da domen.ME koristi preko milion korisnika i da je to najbolji izvozni brend Crne Gore.
Tokom izlaganja je naglasio i da je Vlada Crne Gore usvojila mnoga strateška dokumenta i zakone : Strategija razvoja informacionog društva u Crnoj Gori do 2016. godine; Strategija Open Source tehnologija u Crnoj Gori; Strategija sajber bezbjednosti Crne Gore 2013-2017; Zakon o elektronskoj upravi; Zakon o elektronskim komunikacijama, i da je legislativa u oblasti informacionog društva u značajnoj mjeri usaglašena sa pravnom tekovinom Evropske unije.
Aktivnosti Ministarstva za informacinog društva i telekomunikacije, po riječima Lazovića, su dominantno koncentrisane u pravcu izgradnje informatičke infrastrukture, realizacije projekata iz oblasti e – uprave, promocije informacionog društva i kreiranja povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj sektora telekomunikacija, u cilju boljeg servisa za naše građane.
Najavio je da je jedan od ciljeva u narednom periodu da se što više obuhvate institucije, a samim tim i usluge koje te institucije pružaju u elektronskom obliku. Posebno će se dati akcenat na e-usluge koje su "upotrebljive" (korisne) za građane i poslovne subjekte.
Lazović je posebno apostrofirao pitanje edukacije, podsjećajući da se na državnim i privatnim univerzitetima već izučava informaciona bezbjednost i da postoje studijski programi za tu oblast. Postojanje samih studijskih programa nije dovoljno, potrebno je učiniti korak dalje i prepoznavati posebne profesije koje traži tržište rada, kada je riječ o informacionoj bezbjednosti, jer su Crnoj Gori potrebni specijalisti, a ne napredni internet korisnici.
Napomenuo je i promociju digitalne pismenosti i njene važnosti za Crnu Goru kao mehanizma za podsticanje nacionalne ekonomije, koja je kao takva sadržana u Strategiji razvoja informacionog društva 2016- 2020.
Lazović je zaključio da je za realizaciju ciljeva zacrtanih ovom Strategijom, potrebna snažna sinergija svih aktera razvoja informacionog društva u Crnoj Gori: Ministarstva za informaciono društvo i telekomunikacije, drugih državnih organa, lokalne samouprave, privrede, univerziteta, ICT sektora, nevladinog sektora i ostalih. Samo kroz tijesnu saradnju, kroz intenzivnu i otvorenu komunikaciju, možemo dostići krajnji cilj – digitalna Crna Gora.
