Piše: Slobodan JOVANOVIĆ
Možemo svi imati različite aršine kad je u pitanju objektivnost i Javnog servisa, i privatnih medija. Treba li reći da kod velikog broja građana postoji velika ogorčenost načinom informisanja pojedinih privatnih medija. Tačno je da je Javni servis medij koji finansiraju svi građani Crne Gore i moje poređenje niju u tom smjeru, već želim da istaknem da svi imamo svoje „želje“ kad su u pitanju mediji. Ne može se Javnom servisu osporiti pravo na politički stav i pravo na autonomnu analizu političkih događanja, bez obzira da li je nekome po volji ili ne. Javni servis mora da obezbjedi pravo svi relevantnim učesnicima u političkom i javnom životu da iskažu svoj stav, pa neka se sami svojim autoritetom izbore za ono što zastupaju. Ne mogu očekivati da im Javni servis promoviše političke i druge stavove niti da mu ospore pravo na kritiku. Tako funkcionišu svi javni servisi u evropskim zemljama. Niđe oni nijesu servis za ispunjavanje želja političkih partija i svih društvenih grupa.
Novinarska profesija je ćutala kad su pojedine političke partije vršile pritisak na Javni servis i vodili kadrovsku politiku unutar njega. Zatim se, s pravom, pobunila na predlog vladajuće partije u pokušaju da se bave odnosom privatnih vlasnika i uređivačke politike privatnih medija. Kako se meni čini, mnogo drastičniji je pokušaj lidera Socijaldemokratske partije, Demosa i URA-e, Ranka Krivokapića, Miodraga Lekića i Žarka Rakčevića, da utiču na uređivačku politiku nacionalalnog Javnog servisa, kojim se ne traži ništa drugo do da Javni servis prilagodi svoj program njihovoj političkoj propagandi i temama koje oni nameći i na način kako ih oni doživljavaju. Ako to ne bi bilio tako takav Javni servis, po njima, bi „šminkao realnost“ i lažno prikazivao stvarnost Crne Gore. Možda bi Miodrag Lekić trebalo da konsultuje novinare u Italiji đe bi takvo ponašanje diglo novinarsku profesiju na noge. Iskreno sam začuđen zašto Javni servis nije problematizovao kod međunarodnih institucija ranije kadrovanje političkih stranaka, pa se nadam da će, makar sada, obavjestiti sve međunarodne novinarske organizacije i institucije kako bi se spriječili ubuduće ovakvi neprihvatljivi pokušaji.
Nažalost, mnogi u Crnoj Gori misle da nije važno na koji će način doći do svojih ciljeva. Ima ih koji bi svojim političkim miljenicima dali blanko ovlašćenje da hapse, zatvaraju, ... Znaju svi u Crnoj Gori da niko od opozicije nema problem da dopre do ušiju i očiju njenih građana. Čak ima mnogo više medija koji su otvoreni za antivladine stavove od ovih drugih. Ovđe se radi o želji da se zatvore svi informativni kanali koji nijesu po nečijoj volji i da se svi podvrgnu njihovoj želji da dođu na vlast. Ako se bude ćutalo na ovakav nasrtaj na profesiju neće biti daleko vrijeme kada će se legalizovati da politika secira rad svakog novinara, uključujući i ono što ja pišem , pritiscima na vlasnike i urednike medija. Bilo je i do sada takvih uticaja, neformalnih, ali oni nikada nijesu bili ovako ogoljeni. Već je dovoljno urušen pravni poredak u Crnoj Gori da bi se dodatno obezvrijedili svi principi demokratskog i civilizovanog svijeta. Oni što umišljaju da se pravi demokratska i civilizovana Crna Gora na način suprotan tim principima neka se śete one setence „sve što se grbo rodi vrijeme ne ispravi“.
