- U Srbiji je 99 odsto rezerv energenata ugalj, od kojeg se proizvodi 70 odsto električne energije, zbog čega nijesmo srećni. Moramo da sagledamo kako da umanjimo negativne efekte toga, ali moramo da sagledamo i okruženje i realnost. Nema puno elemenata za tezu da Srbija ili Zapadni Balkan učestvuju u lokalnom ili globalnom zagađenju – ocijenio je srpski ministar energetike Aleksandar Antić i dodao da Poljska iz uglja proizvodi godišnje četiri puta više struje od ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji.
On je dodao da je EPS već uložio 200 miliona eura u elektrofiltere u termoelektranama i da će 13 termoelektrana, za koje je plan da ostanu, biti oslobođene praškastog zagađenja. Alternativa
- Nemamo alternativu sagorijevanju uglja za dobijanje električne energije, ali smo spremni da dostignemo evropske standard - zaključio je Antić i podsjetio da 15 hiljada ljudi radi na iskopavanju uglja za TE.
Do 2023. godine Srbija planira da u svim blokovima većim od 300 megavata dostigne standard EU, za šta je potrebno 700 miliona eura, da bi emisiju sum pordioksida smanjili za 92 odsto, oksida azota za 46 odsto, a emisija praškastih čestica za 84 odsto.
Na isto pitanje da li su Zapadnom Balkanu potrebne termoelektrane, ekspert za životnu sredinu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope Peter Vajda odgovara sa – možda.
- Sa sadašnjim emisijama gasova termoelektrane bi trebalo prije da budu van energetskog miksa na Zapadnom Balkanu nego da budu kičma proizvodnje električne energije. Diskusija o termoelektranama često se svodi na troškove, ali se ne uzimaju u obzir eksterni troškovi, koje TE prave u vidu narušenog zdravlja, prerane smrtnosti, uništavanje vazduha, poljoprivrede – poručio je Vajda ističući da je 2013. godine EZ uradila studiju koja pokazuje da je novčani efekat primjene ekoloških standarda EU 15 puta veći od troškova za njihovu primjenu. On je ukazao i na efekte klimatskih promjena, koje je i Srbija osjetila tokom poplava 2014. godine.
Nezavisnost
Prema podacima EU, Poljska 92 odsto električne energije dobija iz uglja, Grčka 53 odsto, Francuska četiri odsto, jer gro struje prave nuklearke, a Norveška 92 odsto struje dobija iz hidroizvora.
U Crnoj Gori postojeća termoelektrana proizvodi 40 odsto od ukupne godišnje proizvodnje električne energije. Mrvaljević, član tima EPCG u projektu izgradnje drugog bloka TE Pljevlja, istakao je da je energetska nezavisnost glavni razlog zašto se ulazi u ovaj projekat. Novi blok će, takođe, obezbijediti i bolju snabdjevenost potrošača, ali i mogućnost izvoza struje u Italiju preko podmorskog kabla koji se postavlja.
Ponuda najboljeg ponuđača, češke Škode Praha za izgradnju bloka instalisane snage od 254 megavata je 338,5 miliona eura, a Mrvaljević ističe da ukupni troškovi finansiranja treba da budu oko 450 miliona eura, za šta bi se mogao obezbijediti kredit od Češke eksportne banke. U izradi je studija izvodljivosti, od koje će i zavisiti sudbina projekta, mada, kako Mrvaljević ističe, sa sadašnjim cijenama električne energije to će biti težak posao.
- Nije moguće samo kroz studiju izvodljivosti utvrditi značaj TE Plevlja za Crnu Goru. Termoelektrana je ne samo potrebna već i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore - poručio je Mrvaljević, ističući da bi povezivanjem grada Pljevalja na daljinsko grijanje, koje bi obezbijedio novi blok, čak bila popravljena ekološka situacija, pošto su individualna domaćinstva, koja se griju na ugalj, najveći zagađivači vazduha.
Izvor: Pobjeda
Foto: balkanmagazin.net
