Možda stvarno ima neke loše energije u kosmosu, kad petak padne 13-og, ali bih ja prije rekao da je u našem političkom društvu nešto trulo i bolesno … a, da ne zaudara i sa medijske scene, zaudara, brate, i to nesnošljivo!
Sve ste čuli sve ste viđeli, nema potrebe da vam dočaravam blamažu iz kuće zakona. Niti se u moje predstave o dobrom stilu i učinkovitoj kritici uklapa visokoparno moralisanje predstavnicima naroda ili uzimanje prava na izricanje presude. Ona pripada građanima, na izborima! A, do oktobra je, svakako, znatno manje vremena, nego što prosječno traje sudski proces u Crnoj Gori. Pa…da se strpimo i sačekamo glas naroda, koji je, kaže se, glas Boga!
Sve ovo što se dešava na političkoj sceni, jako mi liči na čir, koji raste i nadima se, i jedva čekam izbore, da ta gadost pukne i počne proces zacjeljivanja!
Jedva, dakle, čekam i kraj priče o visećoj vladi i posrnulom, nefunkcionalnom parlamentu. Da se olovkom i AFIS-om dohaka svijesti koja produkuje bezakonje, agresiju i sebičnost. I da se od oktobra, akobogda, barem povodom neregularnosti izbora, zaćuti zauvijek!
Vaistinu bi na društvo blagotvorno djelovalo da, uz pristojnu političku klasu, nekim čudom dobijemo i prosvjetljene medije. Glasila koja informišu i edukuju, umjesto partijskih biltena i dioničara.
Mada, zasad, djeluje realnije da se iz medijskog brloga rađaju stranke mrtvorođenčad. Pošto od kilavih otaca, da prostite, teško da može ispasti nešto valjano. “Quod licet Jovi, non licet bovi”! U prevodu na starocrnogorski – “Što je dopuštenu Jupiteru, nije dopušteno volu”… pogotovo ne običnom govečetu! Jer, ko ide za političkom pameću govečeta, neizbježno završi u toru ili na pazaru.
Kod nas se, na žalost, uzdigla i uzbičila klasa medisjkih tajkuna, sa posljedicama izliva milona u mozak, koje se jasno mogu pratiti na uređivačkoj politici njihovih glasila. Tako da danas nema bitne razlike između njihovog “novinarstva” i mahaluškog olajavanja na osnovu saznanja dobijenih virenjem kroz plot! Prije neki dan dobili smo, čak, i potvrdu da je ovo drugo, uzor ovome prvome!
Manifestaciju te svijesti mogli smo da vidimo i u besprizornom pretvaranju potrage za nesrećnim dječakom u, kako reče njegov otac, rialiti predstavu. Predugo hranjenje medijskim splačinama i otrovom, pretvori slabe ljude u stado koje ne zna šta je pristojnost i poštovanje tuđe nevolje. Kad bi čovjek, makar, mogao biti siguran da se stide svojih postupaka prema porodici maloga Ognjena, sada kada znamo da nade više nema, da je gotovo dvoneđeljna drama okončana tragično?!
Darko ŠUKOVIĆ
Radio veza 16. maj
Antena M
