Pokazatelj vrijednosti deset najboljih kompanija na Montenegroberzi, MNSE10, ojačao je 0,4 odsto na 1.013,84 poena, dok je MONEX porastao 0,3 odsto na 11.600,42 boda. MONEXPIF je pao 3,5 odsto na 2.547,25 poena.
Ukupan sedmični promet na Montenegroberzi porastao je skoro tri puta na 672,66 hiljada EUR, najviše zahvaljujući trgovini akcijama fonda Trend.
Na berzi je u petak, kroz 12 transakcija, prodato više od devet miliona akcija Trenda za ukupno 509 hiljada EUR. Radi se o transakcijama između američkih investitora, koji već dvije godine kontrolišu fond.
Na Montenegroberzi su ove sedmice rasle akcije Plantaža pet odsto na 14,7 centi, Crnogorskog elektroprenosnog sistema blago na 87,15 centi i Rudnika uglja 2,6 odsto na 3,6 EUR.
Pale su akcije Luke Bar 11,2 odsto 24,01 cent, Zetatransa 3,3 odsto na 59 centi, Jugopetrola i Crnogorskog Telekoma blago na 13,3 EUR, odnosno 3,81 EUR.
Vrijednost nijesu mijenjale dionice Ulcinjske rivijere, Elektroprivrede i Solane “Bajo Sekulić”, koje su koštale 8,5 EUR, odnosno 3,05 EUR i tri EUR. Na prošlosedmičnom nivou su ostale i akcije Marine Bar, Port of Adrie i Društva za menadžment poslove i upravljanje nekretninama MIG, koje su u petak koštale 1,45 EUR, odnosno 16,1 centi i tri centa.
Trgovano je i akcijama Velike plaže i Budvanske rivijere, koje su na kraju radne sedmice koštale 8,1 EUR, odnosno šest EUR.
Promet akcijama fondova iznosio je 510,75 hiljada EUR, zahvaljujući trgovini akcijama Trenda. Trend je na sedmičnom nivou oslabio 1,4 odsto na 5,65 centi, dok je Eurofond u petak koštao 1,5 centi.
Promet na podsegmentu slobodnog tržišta akcijama iznosio je 8,24 hiljade EUR, a obveznicama 5,87 hiljada EUR.
Komisija za kotaciju Montenegroberze ove sedmice je donijela odluku o isključenju Jadranskog brodogradilišta Bijela u stečaju sa berzanskog tržišta hartija od vrijednosti. Komisija je donijela i rješenja da se akcije Montenegroberze i hotelsko turističkog preduzeća (HTP) Mimoza uvrste na segment slobodnog tržišta akcija.
Ovu sedmicu je obilježio i protest radnika Boksita, uposlenih na površinskom kopu Zagrad, koji su u utorak blokirali ulaz kamionima za odvoz rude zahtijevajući od vlasnika bolje uslove rada, veće plate i rješavanje pitanja eksproprijacije zemljišta na kopu.
Radnici su u četvrtak prekinuli blokadu, nakon što su postigli dogovor sa advokatom Zoranom Vukčevićem, pravnim zastupnikom firme Uniprom metali, koja upravlja Rudnicima boksita.
Vlasnik Uniprom metala, Veselin Pejović, u međuvremenu je raskinuo ugovor sa podizvođačem radova na površinskom kopu Zagrad, preduzećem Rudkop i najavio raspisivanje oglasa za prijem novih radnika.
On je saopštio i da očekuje da na oglas ne konkurišu radnici koji su imali potrebu da iznesu ružne kvalifikacije o njemu i njegovoj kompaniji tokom prekida rada na rudokopu Zagrad.
Vlada kje krajem ove sedmice raspisala javni poziv za građane za učešće u projektu rješavanja njihovih stambenih potreba po povoljnim uslovima Hiljadu plus. Građani će zahtjeve komercijalnim bankama moći da predaju od ponedjeljka.
Zahtjevi se mogu predavati do 21. aprila, a njihovi podnosioci su dužni da dostave neophodnu dokumentaciju u zavisnosti od ciljne grupe u koju spadaju. Podnosioci će zahtjeve i dokumentaciju predavati u filijalama Crnogorske komercijalne banke (CKB), Erste, Komercijalne banke Budva, Lovćen, NLB, Prve i Societe General banke Montenegro, koje će obaviti predkvalifikaciju i provjeru kreditne sposobnosti i ostalih uslova podnosilaca zahtjeva.
Prethodno su objavljeni pozivi za učešće banaka i građevinskih firmi u projektu Hiljadu plus, koji predstavlja nastavak istoimenog projekta iz 2010. godine. Cilj projekta je omogućavanje građanima da na jednostavan, pravičan i ekonomski isplativ način dođu do sopstvenog stana.
Projekat bi trebalo da pomogne u rješavanju stambenog pitanja za oko 500 domaćinstava, odnosno preko 1,5 hiljada građana sa srednjim i nižim primanjima, koji po tržišnim uslovima ne mogu riješiti stambenu potrebu.
Projekat je vrijedan 20 miliona EUR, od čega polovinu obezbjeđuje država sredstvima zajma kod Banke za razvoj Savjeta Evrope (CEB), a 45 odsto iznosa pozvane komercijalne banke. Građani će sopstvenim učešćem obezbijediti pet odsto iznosa.
