Za taj pršut koji će se, kažu, mnogo razlikovati od ovog od uvoznog mesa, očekuju veliko interesovanje, piše Pobjeda.
Vlasnik Niksena Dragan Čavor kaže da su prije dva mjeseca uzeli milion eura kredita od Investicionorazvojnog fonda i uložili u rekonstrukciju Farme svinja u Spužu.
Kredit je na deset godina od čega dvije godine grejs period i sa kamatom mnogo povoljnijom od bankarske.
„Kredit smo uzeli da kroz kupovinu Farme u Spužu zaokružimo proizvodnju njeguškog pršuta, odnosno njeguških specijaliteta. Na farmi ćemo organizovati odgoj i tov prasadi tako da za pršuratu na Njegušima imamo kompletnu sirovinu. Da više ne uvozimo. Na taj način ćemo tržištu ponuditi brendirani proizvod sa crnogorskom sirovinom sušenom na tradicionalni način na Njegušima, odakle je i ponikao ovaj pršut“, objašnjava Čavor i dodaje da je kredit utrošen za kupovinu i renoviranje farme.
Renoviranje je u toku jer farma nije radila zadnje tri-četiri godine i dosta je bila zapuštena.
„Do proljeća planiramo da završimo rekonstrukciju. Nakon toga da dobavimo prasad za tov i krmače kako bi imali i proizvodnju prasića. Da ni njih ne uvozimo. Planiramo od 800 do 1000 komada krmača. Cio kapacitet tovnih svinja će biti popunjen, što znači od 5.000 do 6.000 tovljenika u jednom turnusu. Godišnje može da se odradi od dva do dva i po turnusa. Prasilište je većeg kapaciteta, što znači da ćemo imati i viška malih prasadi. Ako ga popunimo, planiramo da razvijemo kooperantski odnos uslužnog tovljenja, što je interesantno za to područje. Mi ćemo na taj način uvećavati proizvodnju“, kaže Čavor.
Na proljeće, tačnije u maju će Farma svinja u Spužu biti rekonstruisana i počeće da se popunjava krmačama i prasadima za tov.
„Kada sve bude popunjeno, planiramo da zaposlimo do 14 radnika sa tog područja. Ponudićemo posao mladim ljudima koji su ranije radili na farmi. Sad smo angažovali četiri radnika, a ostatak ćemo na proljeće“, najavljuje Čavor.
IRF je, ističe on, ozbiljna institucija.
„Projekti koje kandidujemo IRF-u moraju biti mnogo bolji nego bankama, jer nije samo u pitanju da se da novac. Oni imaju oštre kriterijume oko dobijanja, trošenja novca i napretka firme. Oni traže više papira nego banke, ali je to realno“, objašnjava Čavor.
Pobjeda
