„Razgovori o povećanju zarada u sektoru zdravstva su otpočeli sa resornim Ministarstvom. Nakon razgovora sa novim ministrom zdravlja Budimirom Šegrtom, ostali smo uvjerenju da će zarade zaista biti povećane“, objašnjava ona.
Krivokapić dodaje da su dinamika, obim i način povećanja zarada ostvljeni Mnistarstvu zdravlja kao dio sprovođenja zdravstvene politike.
Sagovornica Portala Analitika ističe da postoji način obračuna zarada koji je za sve u sistemu javnog zdravstva jednak.
„Ono što smo mi primijetili kao aberantno, jeste da postoji nesklad u zavisnosti od stepena obrazovanja. Nije nam jasno da neko ko je sekretarica u Montenegro Airlines-u može da primi 1.110 eura, a da pri tome ne bude fakultetski obrazovan, a da naši doktori imaju 600 eura“, kaže predsjednica Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Crne Gore.
Ona je dodala da je istu nepravilnost uočilo i Ministarstvo finansija i nešto što bi trebalo da se uredi i aktiviraće Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, koji je prekinut proljetos.
„Radne grupe koje su radile na izradi, donošenju i usaglašavanju tog zakona, tražile su da se u svakoj ponaosob, povećaju zarade“, ističe Krivokapić.
Dodaje da su zaposleni u zdravstvu insistirali na povećanju zarada s obzirom da se radi o specifičnom sistemu.
„U zdravstvu postoji kontinuirani rad koji se odnosi na rad u toku 24 sata, radi se i vikendom, praznicima i slično. Nekako smo drugačiji u odnosu na prosvjetu i druga zanimanja, ne zato što izdižemo sebe kao više vrijedne već je prosto način rada u zdravstvu drugačiji“, smatra sagovornica Portala Analitika.
Krivokapić objašnjava da je i u sistemu pravosuđa primijećen nesklad.
„Sudija osnovnog suda ima koeficijent složenosti od 18 do 20, a doktori imaju od šest do osam, a formula za izradu visine zarada je jednaka. Usaglašavanjem tih stvari, dovodeći nivo kao platne razrede, da imate shodno stečenom obrazovanju taj koeficijent složenosti, a da u okviru svog zanimanja možete zaraditi – bilo preko prekovremenih sati, dežurstava, rada u nekim komisijama i slično, i da t sve bude zarada. Na taj način neće samo obračun zarade biti ono što primite, nego i sve to što dodatno radite i naravno osnov za penziju biće veći“, kaže predsjednica Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Crne Gore.
Sagovornica Portala Analitika se nada da će u narednom periodu dinamika usaglašavanja Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru biti bolja.
„Nadam se da ćemo na zadovoljstvo svih koji su obuhvaćeni pomenutim zakonom biti zajednička“, ističe Krivokapić.
Ona očekuje da će se Zakon o zaradama zaposlenih u javnom sektoru početi sprovoditi u prvom kvartalu naredne godine, kako je i najavljeno iz Ministarstva finansija.
„S obzirom da sam i čula ministra finansija Radoja Žugića, da će na Vladi iznijeti da se nastavi usaglašavanje i da se donese pomenuti zakon, očekujem da se vrlo brzo sastanemo ponovo kao Komisija i da ono što je ostalo neriješeno, a neke nesporne stvari smo usaglasili, da se to nastavi, i da vidimo koliko mi tu sebe kao zdravstvo prepoznajemo“, smatra predsjednica Sindikata zdravstva i socijalne zaštite Crne Gore.
Krivokapić podsjeća da u zdravstvu postoji i granski kolektivni ugovor kojim su prepoznata zanimanja koja su u sferi zdravstva.
„Malo je za nas teže, ali dobili smo uvjeravanja da ono što je u globalu će biti preko Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, a ono što je specifično biće preko granskog kolektivnog ugovora, kako ne bismo neka zanimanja, koja nisu prepoznata tim zakonom, mogli preko ugovora regulisati“, kaže sagovornica Portala Analitika.
Ona objašnjava da tu spadaju zanimanja poput: specijalizanata, visoko obrazovanih sestara, nemedicinskog osoblja koje čini 25 odsto u sistemu zdravstva, i slično.
K.Ć.
Foto: dan.co.me
