Izvještaj ove uticajne grupe zasnovan je na radu panela od 22 međunarodna stručnjaka koji su analizirali istraživanja obavljana tokom prethodnih decenija o povezanosti crvenog mesa i prerađevina i karcinoma.
Panel je pregledao eksperimente sprovedene na životinjama, studije o ljudskoj ishrani i zdravlju i ćelijske mehanizme koji mogu dovesti do raka.
Međutim, zaključak SZO već je naišao na oštro protivljenje lobista američke mesne industrije.
“Smatramo da nema dovoljno dokaza da se crveno meso povezuje s bilo kakvim kancerom”, izjavila je Šajlin Meknil, izvršna direktorica Nacionalnog udruženja stočara.
Potencijalna povezanost između unosa crvenog mesa i raka tema je brojnih studija i debata već decenijama. Međutim, zaključkom da prerađevine izazivaju rak, a crveno meso ga “vjerovatno uzrokuje”, SZO je otišao korak dalje.
Eksperimenti kojima se testira da li određena vrsta namirnica izaziva kancer predstavljaju ogroman poduhvat. Oni zahtijevaju kontrolu ishrane hiljada ispitanika tokom mnogo godina. Na primjer, jedna grupa dobija zadatak da jede mnogo mesa, druga nešto manje, a treća nimalo.
Međutim, iz raznih razloga takvi eksperimenti se rijetko sprovode i naučnici obično biraju manje direktne metode, poznate kao epidemiološke ili opservacione studije, kako bi došli do relevantnih zaključaka.
“Ja razumijem da su ljudi skeptični zbog ovog izvještaja o mesu, jer eksperimentalni podaci nisu naročito jaki”, kaže Paolo Bofeta, profesor Tiš Instituta za proučavanje kancera u okviru Medicinskog fakulteta Mont Sinaj, koji je učestvovao u sličnim panelima SZO.
“Međutim, u ovom slučaju epidemiološki dokazi su vrlo jaki”.
Drugi naučnici, međutim, kritikuju i epidemiološke studije jer često posežu za “lažno pozitivnim” rezultatima, odnosno zaključcima da nešto izaziva rak čak i kada to nije slučaj.
“Da li je sve što jedemo povezano s rakom”, naziv je često citiranog rada objavljenog 2012. u “American Journal of Clinical Nutrition”.
Taj rad preispitivao je akademske studije koje su uključile klasične namirnice. Od 50 ispitanih, 40 je proučavano iz ugla njihovog uticaja na povećavanje šanse od obolijevanja od raka.
Pojedinačno, većina studija pokazala je da je sam unos hrane povezan s kancerom. Međutim, kada se posmatraju samo neke od namirmnica, dokazi za takve tvrdnje se smanjuju.
“Mnoge studije prikazale su nevjerovatne efekte hrane, čak i onda kad su dokazi za takve tvrdnje bili slabi”, zaključili su autori.
Iako su epidemiološke studije bile ključne za dokazivanje opasnosti od cigareta, obim rizika koji ima konzumacija mesa, daleko je manji i naučnicima je teško da izdvoje konkretan uzrok navodne opasnosti.
“Vjerovatno ne treba pretjerivati u konzumaciji mesa”, rekao je Džonatan Šenfild, jedan od autora članka u “American Journal of Clinical Nutrition” i predavač na odsjeku za radiologiju i onkologiju na Harvardu. “Međutim, posljedice jedenja mesa bi u najgorem slučaju bile minimalne”.
Štaviše, kritičari SZO saopštenja tvrde da su dva eksperimenta potvrdila da ispitanici koji smanje unos mesa ne smanjuju time i rizik od raka. Ipak, moguće je da ispitanici nisu u dovoljnoj mjeri smanjili unos mesa.
Izvor i foto: b92.net
