„Iskustva u mirovnim misijama pokazala su da se u nekim državama,zbog njihovih kulturoloških ili religioznih razlika,javljaju poteškoćeu dobijanju cjelovitih informacija, posebno kada su u pitanju žene. To je uveliko smanjivalo efikasnost u tim mirovnim misijama. Bilo je očigledno da je neophodno uključiti i žene, ukoliko želimo da dođemo do cjelovitih rješenja. I zaista, danas sa sigurnošću možemo reći da je efikasnost misija značajno povećana učešćem žena“, kazala je u razgovoru za Portal Analitika rodna savjetnica u Vojsci Slovenije, potpukovnica dr Suzana Tkavc.
Ona smatra da bi svaka vojskatrebalo da u sastavu ima rodnog savjetnika. „To je funkcija koja je ustanovljena na osnovu dobre prakse pojedinih država u cilju sistemskog pristupa pitanju rodne perspektive u vojsci i povećanju operativne efikasnosti“, precizira sagovornica Portala Analitika.
Potpukovnica Tkavc kaže da procenat žena u vojsci varira od zemlje do zemlje, negdje je pet odsto, negdje 20 odsto.U Sloveniji je taj procenat 15,9 odsto. Međutim, nije bitan samo procenat broja žena u vojsci, već na kojim su pozicijama, precizira Tkavc.
ANALITIKA: Kako je biti žena u vojsci s obzirom da je to tradicionalno muški posao? Da li je ženama teže da napreduju i da se uklope u tu sredinu?
TKAVC: To prije svega zavisi od društva u kojem živite. Rodna ravnopravnost i uloga žena u vojsci, u Sloveniji nije više sporno pitanje. Možda je bilo u početku, dok se stvarala država i kad su se stvarale nove oružane snage. U pravno-formalnom smislu vojska je sad otvorena za zapošljavanje i muškaraca i žena i nema nikavih razlika kada je u pitanju pol, osim fizičkih kriterijuma. Prilikom redovnih godišnjih fizičkih provjera različiti su kriterijumi za muškarce i žene. Naravno, prilagođeni su biološkim specifičnostima pola.
ANALITIKA: Ima li nekih poslova u vojsci u kojima su žene bolje od muškaraca?
TKAVC: Nema, svi imaju iste mogućnosti i obaveze.U Rezoluciji 13 – 25 UN konstatovano je da se u praksi pokazalo da su u međunarodnim misijama mješoviti, muško-ženski timovi, mnogo efikasniji od striktno muških.
Iskustva u mirovnim misijama pokazala su da se u nekim državama, zbog njihovih kulturoloških ili religioznih razlika, javljaju poteškoće u dobijanju cjelovitih informacija, posebno kada su u pitanju žene. To je uveliko smanjivalo efikasnost u tim mirovnim misijama. Bilo je očigledno da je neophodno uključiti i žene, ukoliko želimo da dođemo do cjelovitih rješenja. I zaista, danas sa sigurnošću možemo reći da je efikasnost misija značajno povećana učešćem žena.
ANALITIKA: Vi ste rodna savjetnica u Vojci Slovenije. Ta funkcija ne postoji u Vojsci Crne Gore. Da li je prema međunarodnim standardima preporučljivo da uvedemo tu funkciju?
TKAVC: Preporučljivo je da svaka vojska ima rodnog savjetnika. Rodni savjetnik je funkcija koja je ustanovljena na osnovu dobre prakse pojedinih država u cilju da se sistematski pristupa pitanju rodne ravnopravnosti u vojsci. Stoga je ta funkcija sa povećavanjem broja žena u vojsci postala neophodna.
ANALITIKA: Žene čine oko devet odsto ukupnog broja pripadnika Vojske Crne Gore. Da li je taj procenat nizak ili visok u odnosu na procenat žena u vojskama drugih zemalja?
TKAVC:Taj se procenat po pojedinačnim zemljama kreće između pet i 20 odsto. U Sloveniji je 15,9 odsto. To je neki okvir sadašnjeg stanja. Nema striktnih propisa niti preporuka kada je u pitanju poželjan procenat žena u vojsci, ali se zemlje članice NATO svakako ohrabruju da povećaju njihov broj. Međutim, nije bitan samo procenat koji žene čine u vojsci, već i na kojim su pozicijama.
ANALITIKA: U Crnoj Gori ministarka odbrane je žena. Da li je to pohvalno kada je u pitanju rodna ravnopravnost?
TKAVC: To je sigurno pozitivno i pohvalno. I Slovenija ima ministarku odbrane. Svakako je neophodno učešće oba pola, jer se na taj način, kao što sam rekla, povećava efikasnost.
Balša KNEŽEVIĆ
(Foto: Vedran ILIĆ)
