Davanje u dugorični zakup ove lokacije kao nepokretnog kulturnog dobra u državnoj svojini je, kako se navodi, u skladu sa Zakonom o državnoj imovini, budući da je u pitanju imovina kojom raspolaže Crna Gora, i koja može biti data u zakup na 49 godina, odlukom Skupštine na predlog Vlade.
- Takvo raspolaganje nije u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara. Ovaj zakon predviđa da nepokretno kulturno dobro može biti dato u zakup do 90 dana, ukoliko nije sproveden postupak javnog oglašavanja. Pošto je u slučaju ostrva Lastavica sa tvrđavom „Mamula“ sproveden postupak javnog oglašavanja u skladu sa Zakonom o državnoj imovini objavljivanjem međunarodnog javnog tendera, nema mjesta tvrdnjama da postoje ograničenja propisana Zakonom o zaštiti kulturnih dobara, tako da zakup može trajati 49 godina - navodi se u saopštenju.
Ističu da je tačno da je ovim Zakonom navedeno da se nepokretno kulturno dobro u državnoj svojini može dati na korišćenje putem koncesije, ali istovremeno ovaj Zakon ne ograničava mogućnost drugačijeg raspolaganja nepokretnim kulturnim dobrima.
- Izuzetak je upravo otuđenje iz državnog vlasništva koje je striktno zabranjeno. Međutim, Ugovorom sa kompanijom Orascom nije ni predviđeno otuđenje nego dugoročni zakup, dok ostrvo i tvrđava „Mamula“ostaju u vlasništvu države. Postupak davanja u dugoročni zakup sproveden je u skladu sa Zakonom o državnoj imovini – članom 10 ovog Zakona utvrđeno je da kulturno dobro „predstavlja dobro od opšteg interesa“. Dobra od opšteg interesa kojima raspolaže Crna Gora, prema istom Zakonu, su između ostalog i spomenici kulutre u svojini Crne Gore i kulturno-istorijska dobra, ako nijesu u vlasništvu drugih pravnih i fizičkih lica. Član 39. ovog Zakona utvrđuje da se stvari i dobra u državnoj imovini mogu davati u zakup - navodi se u saopštenju.
Iz MORT-a naglašvaju da ostrvo sa tvrđavom zadržava karakter kulturnog dobra tokom čitavog perioda zakupa. Tvrđava je registrovana kao spomenik kulture što je činjenica u potpunosti poznata zakupcu.
- Otvorenost tvrđave za javnost na taj način obezbijeđena je članom 5. Zakona o zaštiti spomenika kulture kojom je pored ostalog utvrđeno da „svako ima pravo da pod jednakim uslovima, individualno ili kolektivno, koristi kulturna dobra“. Orascom je, kao zakupac, u obavezi da postupa u skladu sa svim važećim zakonima u vezi sa Lokacijom, Resortom i Poslovanjem, što je decidno utvrđeno članom 16. Ugovora o dugoročnom zakupu. To znači da je Orascom u obavezi da postupa i u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara i njegovim odrebama koje se odnose na obezbjeđivanje prava pristupa kulturnom dobru svima - navode iz MORT-a.
- Budući da se dugoročnim zakupom ograničava pravo svojine države, to je za upis takvog ograničenja neophodna clausula intabulandi. Davanjem zakupcu ove klauzule, država se zapravo samo saglašava da se ograničenje njenog prava – tako što će biti uspostavljen dugoročni zakup – može upisati u katastar nepokretnosti. Upis se vrši u G listu. Takvim upisom se ne mijenja karakter prava koje zakupac, odnosno Orascom, stiče Ugovorom o dugoročnom zakupu. To znači da Orascom nikako ne može uspostaviti pravo svojine na predmetu lokacije, odnosno, ovim Ugovorom nikako ne može postati vlasnik Lastavice niti Mamule“, dodaje se u saopštenju.
Član 44.1. u kojem se pominje clasusula intabulandi glasi: "Dugoročni zakup uspostavljen ovim Ugovorom o zakupu registruje se u nadležnom registru nepokretnosti. Zakupac registruje svoje pravo dugoročnog zakupa u nadležnom registru uz pisano odobrenje zakupodavca (clausula intabulandi), koje potonji daje prilikom Zatvaranja.“
