Podela uloga između Varufakisa i Ciprasa je bila jasna: loš i dobar policajac. Cipras se prema svima odnosio prijateljski, a Varufakis se razmetao svojim ekonomskim znanjem i bio remetilački faktor. Nemački mediji su stvarali utisak da bi Grčka dobila više ustupaka da je Varufakis bio mekši. Ali sasvim je obratno: bez Varufakisa grčka pozicija bi sada bila daleko gora. Bio im je potreban hrabar čovek koji se ne povlači pred pretnjama. Da nije bilo njega, poverioci bi ignorisali zahteve grčke vlade i učinili joj isto što i prethodnoj, Samarasovoj: pretvorili je u poslušne učenike koji vredno rade „domaće zadatke“. Siriza nije imala nikakve šanse – i to je preokrenula u svoju korist.
Varufakis je od početka bio svestan svoje ograničene upotrebe. Posle samo 6 nedelja na mestu ministra finansija izjavio je: „Nismo rođeni sa našim foteljama“. Još tada je pomenuo referendum kao moguću opciju. U Grčkoj se mesecima spekulisalo o njegovom odlasku početkom jula, po isteku drugog programa pomoći. Tako je i bilo. On je obavio svoje: najviši stepen napetosti je postignut. Sada je na potezu evrozona, koja treba da prelomi i Grčkoj ponudi prihvatljiv predlog. Zato je Cipras odmah posle referenduma počeo da se ponaša kao odmereni državnik.
Varufakis ne treba da brine za svoju budućnost. Pet meseci na funkciji grčkog ministra finansija značajno je podiglo „tržišnu vrednost“ njegovih predavanja. Uskoro mu izlazi i nova knjiga koja će sigurno biti bestseler. On je u svakom slučaju zaslužio sve pohvale. Evrozona će mu jednog dana biti zahvalna zbog kritike politike štednje. Jedini problem je u tome što je taj dan daleko.
Ulrike Herrmann, TAZ, 06.07.2015.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net
