Hajduković: Možda će „Kuadis" spominjati duže nego Oktoih

Prvobitno, bilo je predviđeno da se preliminarno testiranje Hajdukovićeve teorije obavi postojećim teleskopima do 2018. godine. On objašnjava kako je razlog za odlaganje od­luka astronoma koji rade mjerenja da, umjesto postojećih instrumenata, koriste satelit „Džejms Veb".

- Odluka je donesena nedavno, tokom radionice na Cetinju. Postojeći teleskopi na Zemlji i „Hablov" teleskop u kosmosu, koj i ima tri puta manji prečnik od „Džejms Veb" teleskopa, omogućavaju da se nešto izmjeri, ali ne sa preciznošću koja je dovoljna da bi teorija mogla biti potvrđena sa pu­nom sigurnošću. Zbog toga je odlučeno da sačekamo „Džej­ms Veb". Riječ je o zaista pravom čudu tehnike. Tele­skop će imati prečnik oko 6,5 metara, dok danas najveći te­leskop na Zemlji ima 10,5 me­tara. Ali, 10 metara na Zemlji je neuporedivo slabije nego 6,5 u kosmosu. Crna Gora treba da je ponosna što će imati priliku da bude uključena u projekat za koji će se koristiti „Vebov" teleskop - kaže Hajduković.

Hajduković dodaje kako, u međuvremenu, on i njegov tim neće sjedjeti skrštenih ruku. - Vrijeme do 2018. godine na­zvali smo period aktivnog če­kanja, a biće ispunjen sa dvije vrste aktivnosti. Binarni si­stem UX25 je do sada jedini koji je kompletno teorijski analiziran i za koji su urađene kompjuterske simulacije; uradićemo to isto (dakle teorijske analize i kompjuterske simu­lacije) za desetak drugih bi­narnih sistema kao na primjer Eris-Disnomia. Ali, nećemo se ograničiti samo na teorijski rad i kompjuterske simulacije, nego ćemo izvršiti i prva mje­renja sa postojećom opre­mom. Tražićemo da se na VLT (Veri ladž teleskop) tokom 2016. i 2017. godine obave prva mjerenja, bez obzira što je u poređenju sa „Džejms Ve-bom" to teleskop koji daje manje precizan rezultat uz višestruko veći utrošak vre­mena. Zato ćemo sa posto­jećom generacijom teleskopa da snimimo samo jednu ili dvi­je kompletne orbite satelita oko UX25, dok ćemo sa „Džej­ms Veb" teleskopom posmatrati oko 100 orbita. Dakle, kada dođe „Džejms Veb" teleskop, ta jedna ili dvije orbi­te će poslužiti kao referentna tačka i omogućiti da „Džejms Veb" mjerenja uradimo mno­go brže - objašnjavaHajduković.

Profesor Hajduković se, na­kon višedecenijskog naučnog rada u Cernu (Švajcarska), vratio u Crnu Goru. Na Cetinju je osnovao Institut za fiziku, astrofiziku i kosmologiju. Kaže da je zadovoljan njegovim učinkom. Za pet mjeseci rada formiran je prvi naučni tim, u kojem su uz Hajdukovića još tri Crnogorca. Oni će u okviru projekta „Kuadis", do­kazivati njegovu teoriju. Kada je o planovima riječ, sagovornik Pobjede kaže da su vrlo ambiciozni. Rade na formiranju još dva tima, od kojih će jedan ići u Cern, a drugi ra­diti na nano-tehnologijama. - Više smo nego zadovoljni. Institut na Cetinju ima prostor za rad, počeli smo prvi projekat. Naredne godine bićemo prva i jedina crnogorska institucija koja ne traži i ne troši nijedan crnogorski euro nego se finansira isključivo iz inostranih fondova kojima Cr­na Gora ima pristup zahvalju­jući međunarodnim ugovorima   koje je sklopilo Ministarstvo nauke. I te kako nam je trebala pomoć države i tokom prve godine rada, ali izdržaćemo nekako i bez nje. Ako su htjeli da pomognu, trenutak je sad. Ne trebaju nam laboratorije i teleskopi (nema ih ni Evropska unija), jer koristimo međunarodne. Znači, imamo ono što je najvažnije ideje i znanje, i to ćemo staviti u službu nauke i razvijati ih. Želja mije da afirmišemo naše  mlade naučnike koji će se dokazati van granica Crne Gore, Naučna zajednica širom svije­ta prepoznalaje značaj teorije kvantnog vakuuma. Profesor Hajduković kaže da je teorija u ofanzivi, te da on i njegov tim dobijaju pozive za gostovanja na univerzitetima, naučnim konferencijama, od Kembridža do Indije. Međutim, za njegov rad koji će mu, ukoliko se teorija pokaže tačnom, do­nijeti Nobelovu nagradu, interesovanja u Crnoj Gori gotovo da nema.

- Sa Univerziteta, na kojem sam nekada bio profesor, nijesam dobio čak ni poziv da odr­žim predavanje. No, važno je daje proces počeo. Ponosan sam što je „Kuadis" rođen na Cetinju. Taj pionirski projekat pokreće novi pravac astrofi­zičkih posmatranja i mjerenja. I po tome je on od velikog na­učnog značaja, bez obzira da li će potvrditi ili opovrgnuti mo­ju teoriju. Ako bude naučna revolucija, spominjaće se duže od Oktoiha. Ništa manje. Oktoih jeste veliki događaj, ali ni­je prvi, nije revolucija. Među­tim, čak i ako moj rad ne bude naučna revolucija, pokrećemo novo polje astronomskih i astrofizičkih mjerenja, dakle imaćemo rezultat kojim svaka država može da se ponosi. Uvijek će u svim naučnim ra­dovima uz njega stajati Montenegro - ističe profesor Hajduković.