Centar za razvoj NVO predstavio je Izvještaj o podsticajnom okviru za razvoj civilnog društva, koji je pokazao da u Crnoj Gori ne postoji povoljno okruženje za djelovanje civilnog društva, već samo preduslovi za njegovo funkcionisanje.
Direktorka programa u GA, Ajša Hadžibegović, kazala je da se u nabrajanju problema sa kojima se NVO sektor susreće može krenuti od nepostojećih, odnosno loših uslova za rad.
»Tu je i podrška za razvoj civilnog društva, koja je najviše deklarativna, i nedostatak senzibiliteta za raznolikost civilnog sektora i shodno tome nedostatak adekvatnih sistemskih mjera za podršku i razvoj«, kazala je Hadžibegović agenciji MINA.
Kao jedan od problema Hadžibegović je dodala i relativno loš imidž NVO-a među građanima, kao i površan način na koji mediji prenose aktivnosti i postignute rezultate NVO-a.
»Problema ima i unutar sektora, pa je značajno prisutna neinformisanost aktivista, manjak saradnje unutar sektora, i manipulisanje statusom NVO zarad ličnih ciljeva, a ne građana u čije se ime pokušava raditi«, kazala je Hadžibegović.
Hadžibegović je rekla da su pritisci države prisutni i obeshrabruju.
Pritisak, navela je, doživljavaju organizacije koje nadgledaju i kritikuju negativne pojave u društvu, nepoštovanje zakona od institucija koje bi trebalo da ga sprovode i koji otkrivaju zloupotrebe i nepravilnosti u radu državnih i lokalnih organa.
»Pritisak takođe postoji i ka organizacijama koje se direktno bave pružanjem usluga i poboljšanjem kvaliteta života posebnim osjetljivim ciljnim grupama i socijalnim kategorijama. Pod pritiskom su i sve nove inicijative i udruženja«, dodala je Hadžibegović.
Ona je ocijenila da su vrste pritisaka različite i nekad manje i više očigledne.
Precizirala je da se dobrim dijelom svode na onemogućavanje pravovremenog pristupa relevantnim informacijama, kao i adekvatnog pristupa resursima, a onda i direktnijim pretnjama i zastrašivanjima aktivista na koje država ćuti, okreće glavu ili ih podstrekava.
»Saradnja države i civilnog sektora zavisi od institucije do institucije. Uopšteno se može reći da je ograničenog obima i stiče se utisak da je više formalna i deklarativna nego suštinska«, kazala je Hadzibegović.
Ipak, dodala je ona, pozitivni primjeri otvorenosti jednog broja institucija ohrabruju i ukazuju da kapaciteta i interesa za saradnju ima.
»Zašto nisu svuda podjednako prisutni je pitanje za rukovodioce organa odnosno za političku elitu Crne Gore, jer je jasno da stav da je civilni sektor sastavni dio društva i da je vazan za razvoj i napredak društva jos uvijek nije dominantan stav u Crnoj Gori kao sto je to u Evropskoj uniji kojoj težimo«, rekla je Hadžibegović.
Ona je ukazala na istraživanje koje su sproveli o učešću građana u procesima donošenja odluka pokazuje da indeks građanske participacije u Crnoj Gori opada i da više od tri četvrtine građana misli da ne učestvuje u procesima donošenja odluka na nacionalnom nivou.
Kako je ocijenila, na lokalnom nivou je slika nešto drugačija.
Pojasnila je da su ispitanici, iako su većinski identifikovali glasanje na lokalnom nivou kao način učešća pominjali i potpisivanje peticije, učestvovanje preko nevladinih organizacija, učešće u javnim raspravama, obraćanje direktno gradonačelniku i partijski aktivizam.
»Može se zaključiti da građani zapravo raznovrsnije učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou, vjerovatno upravo zbog vrste problema i potreba rješavanja pitanja koja se odnose na njihov svakodnevni život«,
Ona je mišljenja da je veliki prostor za unaprjeđenje prije svega informisanja građana o dostupnim mehanizmima, a onda i o pristupačnosti tih mehanizama.
»Isto istraživanje je pokazalo da, iako postoji više načina kako građani mogu izvršiti direktan uticaj na rad lokalne uprave, u Crnoj Gori su najčešće koristili peticije (22,3 odsto), a gotovo tri puta manje ispitanika je učestvovalo u javnim raspravama«, navela je Hadžibegović.
Prema njenim riječima, značajan podatak je da čak dvije trećine ispitanika nije čulo za institut »prazna stolica« koji se nudi u lokalnim parlamentima.
Kako je navela, podaci koji ukazuju na potrebu da se više uradi na stvaranju uslova za učešće su da 40,4 odsto građana nije čulo za on-line platforme i mobilne aplikacije kreirane sa ciljem podspješivanja učešća građana.
»Trećina građana nije čula za mehanizme učešće u radu radnih grupa i drugih tijela (37,3 odsto), učešće u sastavljanju budžeta (36,1 odsto), vladina Kancelarija za saradnju sa NVO (35,5 odsto)«, zaključila je Hadžibegović.
