Osim što je zdravstveni, to je i ekonomski problem, jer košta američke kompanije oko 80 miliona dolara godišnje zbog smanjene produktivnosti radnika. Na depresiju utiče više faktora, od genetike, preko godišnjeg doba do porodične situacije, a posao je takođe jedan od njih. Ipak, nisu svi poslovi povezani s istim rizicima po mentalno zdravlje.
Istraživanje iz 2014. pokazalo je da su ljudi koji rade u javnom prevozu, građevinskom sektoru ili socijalnom radu skloniji depresiji. Teško je doduše odrediti da li neki posao ljude čini depresivnim ili se ljudi skloni depresiji češće odlučuju za te poslove.
U studiji koju je vodio Loson Valsin sa Univerziteta u Sinsinatiju korišćeni su podaci zdravstvenog osiguranja 214.000 ljudi iz zapadne Pensilvanije, zaposlenih u 55 različitih sektora.
"Industrije s najvišim stepenom sklonosti depresiji su one kod kojih postoji česta ili teška interakcija s javnošću ili klijentima, visok nivo stresa i slaba fizička aktivnost", rekao je Valsin za Biznis insajder.
Osobe koje rade u nekim od ovih sektora su najsklonije depresiji:
Lokalni i međugradski javni prevoz – 16,19 odsto
Građevinski sektor - 15,65 odsto
Javne usluge - 14,60 odsto
Razne proizvodne industrije - 14,25 odsto
Lične usluge - 14,25 odsto
Pravni poslovi - 13,44 odsto
Kvalitet životne sredine i stanovanja - 13,42 odsto
Članske organizacije - 13,28 odsto
Brokeri - 12,60 odsto
Štampa i izdavaštvo - 12,43 odsto
Index.hr
