Studija je realizovana od strane programa Podrške infrastrukturnim projektima, i to IPF1 (WYG Konzorcijuma) i IPF4 (COWI-IPF Konzorcijuma).
Studija, čiji je budžet iznosio od 950.000 eura, finansirana je od strane Evropske Unije i to grant sredstvima Evropske komisije (EK). Glavni korisnici projekta su operatori električnih prenosnih sistema u tri zemlje (Elektromreže Srbije, Crnogorski elektroprenosni sistem, Nezavisni operator sistema i Elektroprenos BiH).
Vodeća međunarodna finansijska institucija koja je podržala studiju i potencijalni finansijer projekta je Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD.
WBIF je uspostavljen od strane Evropske komisije i međunarodnih finansijskih institucija (Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Banke Savjeta Evrope i Njemačke razvojne banke KfW), te zemalja korisnica, kao istrument za finansiranje pripremnih aktivnosti za razvoj infrastrukture širom Zapadnog Balkana.
Studija obuhvata razvoj planirane interkonekcije na 400 kilovoltnom naponskom nivou između Bajine Bašte u Srbiji, Pljevalja u Crnoj Gori te Višegrada u Bosni i Hercegovini.
"Studija je analizirala sve aspekte predložene interkonencije (tehničke, pravne i regulatorne, ekonomske, tržišne, društvene, itd.) te pokazala opravdanost i izvodljivost projekta. Ova interkonekcija je uključena u listu prioritetnih projekata podržanih od strane Sekreterijata Energetske zajednice sa sjedištem u Beču, a uključen je i u desetogodišnje razvojne planove Asocijacije Evropskih Operatera Prenosnih Sistema (ENTSO-e) za region Jugoistočne Evrope. U širem kontekstu, kada se projekat realizuje, činiće dio jakog infrastrukturnog koridora za električnu energiju između centralne Srbije i Italije, preko planiranog podmorskog kabla između Crne Gore i Italije“, stoji u saopštenju dostavljenom Portalu Analitika.
Iz WBIF-a navode da rezultati studije ukazuju da će projekat donijeti ekonomske koristi Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, te da je finansijski izvodljiv za operatore električnih prenosnih sistema.
"Takođe, primjena ovog projekta će vjerovatno generisati značajne ekonomske i koristi za tržište električne energije u širem regionu Jugoistočne Evrope", navodi se u sapštenju.
Nalazi Procjene uticaja na životnu sredinu ukazuju da ovaj projekat može biti sproveden i realizovan na način da uzrokuje malo ili nikakvo narušavanje životne sredine i uticaj na stanovništvo koje je naseljeno i zaposleno u okolnom području.
"Pripremljen je širok set mjera za praćenje i umanjenje uticaja kojim bi se eliminisali bilo koji nepovoljni društveni i uticaji na životnu sredinu, njihova kompenzacija ili smanjenje na prihvatljive nivoe, a sve u sklopu procesa Procjene uticaja na društvo i životnu sredinu. Predložene trase dalekovoda ili koridori u sve tri zemlje su većinom u upotrebi od strane operatora prenosnih sistema za njihove postojeće trase dalekovoda nižeg napona, a koji su u upotrebi sada već više od 50 godina“, stoji u saopštenju WBIF-a.
Navode da je ovaj projekat u vezi sa prethodno realizovanim projektima (koji su takođe finansirani grant sredstvima Evropske Unije odnosno podržanim kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan) - izrade studija opravdanosti za nadgradnju Zapadne Srbije (odnosi se na vezu dalekovoda između Obrenovca i Bajine Bašte) i Studiju opravdanosti za dalekovod Lastva–Pljevlja, od kojih je potonji trenutno u fazi izgradnje.
"Srbija i Crna Gora su već preduzele korake za sprovođenje naredne faze za ovu interkonekciju podnošenjem zajedničke prijave ka Investicionom okviru za Zapadni Balkan za finansiranje daljih potrebnih koraka putem grant sredstava Evropske Unije (projekat za izvođenje i pripremu tenderske dokumentacije), usmjerenih ka realizaciji projekta", zaključak je saopštenja.
