Dr Džozef Roš, docent profesor na Triniti koledžu u Dablinu kaže da je Mars One projekat neorganizovan, nepraktičan i da je već jasno da neće ispuniti data obećanja.
Bivši istraživač NASA rekao je da su neki od vodećih ljudi u misiji kupili visoke pozicije i da je njihov cilj samo gomilanje bogatstva.
“Kada se pridružite Zajednici Mars One što se automatski dešava čim se prijavite za misiju, počinju da vam dodjeljuju poene”, rekao je on za Medium's Elmo Keep.
“Poene dobijate za svaki prolazak u naredni krug u procesu selekcije kandidata, a poslije toga, jedini način da skupite još poena je da projektu donirate novac”.
On kaže da je kandidatima čak savjetovano da “prihvate novac za intervjue” ukoliko im to mediji ponude, ali da ih mole da “75 odsto tog iznosa doniraju Mars One”.
Ipak, iz Mars One kažu da poeni nemaju nikakve veze sa procesom odabira budućih kolonizatora Marsa.
Dr Roš, koji je i sam učestvovao u prvim etapama izbora, kaže da ga je razočaralo to što nije imao priliku da s kandidatima razgovara uživo i da je morao da se zadovolji 10-minutnim intervjuima putem Skypea.
Takođe, nije primio nikakve psihološke procjene o učesnicima izbora.
Zbog toga on smatra da će ljudi izgubiti povjerenje u NASA i druge stvarne projekte vezane za Mars.
Nije samo dr Roš posumnjao u vjerodostojnost projekta. Misija je izložena žestokim kritikama u naučnim krugovima, još od kako je prvi put predstavljena 2011.
Nedostatak sredstava i dokaza o napretku projekta, kao i suviše ambiciozan “tv rijaliti pristup”, mnoge su ubijedili da Mars One nikad neće postati ništa više od običnog sna o slanju ljudi na drugu planetu.
Prema zvaničnim planovima, stacionarni lender sa satelitom trebalo bi da se pošalje na Crvenu planetu 2018. Do 2020. na Marsu će biti i rover, a kargo misije biće pokrenute 2022.
Ljudi bi na tu planetu trebalo da stignu 2025, a druga postava već naredne godine.
Plan zvuči uzbudljivo, ali kritičari kažu da kompanija nije napravila ni jedan od ključnih koraka ka njegovoj realizaciji.
“Oni tvrde da će prvi tim biti poslat na Mars za svega šest milijardi dolara, što je skroman budžet ako imamo u vidu da je Apollo program koštao 25 milijardi dolara i to šezdesetih godina prošlog vijeka”, kaže Džils Sperou, autor knjige “Mars: Novi pogled na Crvenu planetu”.
“Oni kažu da je misija tako jeftina zato što koriste savremene tehnologije, ali najveći dio tih tehnologija zapravo još ne postoji. Ipak, oni se nadaju da će u narednoj deceniji bukvalno moći da je poruče kad god im zatreba. Čak i da je sve to moguće izvesti za šest milijardi, odakle im toliki novac? Većina sredstava bi trebalo da bude prikupljena putem reklama i otkupljivanja prava na emitovanje rijalitija, ali meni to zvuči nevjerovatno”.
Možda i najveća prepreka programu je to što on nije ostvario ništa sem nekoliko lijepih fotografija i konceptnih nacrta.
Postoji i opasnost da će javnost izgubiti svako interesovanje za misiju, što bi automatski onemogućilo dalje prikupljanje sredstava.
Takođe, druge nacionalne svemirske agencije iz svijeta – ESA, Roskosmos, a možda i japanska Jaxa već ubrzano rade na tome da prve ljude pošalju na Mars do 2030.
Mars One još nije komentarisao ove izjave stručnjaka.
(b92)
