Piše: Beba KAPIČIĆ
Mart, simboličan mesec za zemlju Srbiju u sebe je utkao četiri broja 9, 11, 12, 24, četiri datuma od kojih svaki ima svoju nesrećnu priču o ludilu proizvedenom na brdovitom Balkanu, Magna karti srpske demokratije.
Dvadest i četvrti mart brojimo od onog 9-og koji je trebao, a nije, biti istorijski! Tom 9. martu iz 1991. godine, radi podsećanja, prethodile su godine unisone podrške nacionalisičkoj eliti Srbije, bezumlju rata koji će tutnjati Jugoslavijom, danas zvanom Regija. Na plodno tle "gladnih" građana sa platama od po tisuću maraka padalo je seme baštovana Mihajla Pilje Markovića, Dobrice Gedže Ćosića, Matije Ćerača Bećkovića, Antonija Luleta Isakovića… Šta god pričali danas, dementni negdašnji “lideri”, sve tada osnovane stranke u Srbiji bile su nacionalističke, neke manje, neke više, Savez Reformskih Snaga Jugoslavije uzalud je pokušavo sprečiti „vožda od Požarevca“ u njegovom krvavom pohodu, on je već iznikao kao crveni božur Gazimestana u snovima očeva, majki, strina... nacije.
... "Kod nas se 1990. raspao SKJ: Slovenci su predlagali labavi savez, Srbija je insistirala na monolitnoj komunističkoj organizaciji. Kada su 22. januara 1990. na Vanrednom kongresu SKJ odbijeni svi slovenački amandmani Centar "Sava" napušta 106 slovenačkih delegata predvođenih Milanom Kučanom. U sali tajac, pa gromoglasan, oproštajni aplauz vedre većine. "Prva ruža Slovenije" Sonja Lokar nije krila suze.
Premijer Ante Marković dao je novinarima optimističku izjavu: "Jugoslavija će i dalje postojati!”
...Kako je ključni princip partijskog dokumenta klasičnog naslova "Stavovi komisije Predsedništva Srbije o reformi političkog sistema" jedan građanin - jedan glas, nije bilo šanse da bude prihvaćen u višenacionalnoj Jugoslaviji: pravno se ruši ustavni sistem Jugoslavije.
Srpska elita oko SANU-a i UKS-a je oduševljena: stavove naziva "magna kartom srpske demokratije" i ushićeno podržava svojevrsnu varijantu naše "kulturne revolucije".*** Dobrica Ćosić poručuje da je "u ovom istorijskom trenutku od adekvatne demokratske procedure mnogo važniji sadržaj i kvalitet predloženog ustava". I Matija Bećković podržava radikalne promene Ustava Srbije - "Srbija, republika koje nema, ne može imati prečih zadataka nego da je ima”.
...Te godine na malim ekranima su tutnjali mitingaši, iskopavane su jame po Hercegovini i svečano sahranjivane mošti pobijenih u Drugom svetskom ratu, Krajinom su se šunjali naoružani ljudi, u Benkovcu noćne straže, a u Kninu je započela "balvan revolucija”…
...Ratnička politika i retorika režima nije skrivana: od Gazimestana Slobodan Milošević šalje jasnu poruku: "Biće rata, bogami!" (februar 1990, prema dnevničkim zapisima Borisava Jovića).
...Socijalisti su parole umotali u ružičastu svilu - umesto Komnenićevog (SPO) pokliča "Mi ćemo povesti Srbiju u smrt ili slavu, satrćemo komuniste!", Slobodan Milošević i hor kandidata SPS-a ponavljaju da će SPS vratiti dostojanstvo srpskom narodu, da su za "dužno poštovanje kulture, vere i tradicije srpskog naroda", jer "prošlost nam može služiti na čast". (Vreme broj 455,25.sept.1999.- Slobodanka Ast)
I sada tu smo, gde smo.
9. mart 1991. godine bio je početak manipulacije, zloupotrebe građana u lične svrhe od politikanata - lidera našeg sunovrata. Šarenolika skupina svega i svačega u ljudskom obličju, izmešanog u svim neprincipijelnim koalicijama iskoristila je i potrošila decenije borbe za demokratsku Srbiju da bi se dolaskom na vlast razobličila, bahato pretočivši resurse u svoje i džepove “sposobnih” partijskih kadrova i simpatizera njihovog besčašća, naplaćujući minuli rad svog “patriotizma”!
Ovih dana vesela družina srbijanskih čarobnjaka razbaškarila se na Kopaoniku, srpskom U-Davosu gde se održao tzv. Biznis-forum! Kovači naše sreće čarobnih prstića, rumenih obraščića od zime, ne od stida, igrali su, pevali, skijali se, uživali u zimskim čarolijama odvojeni od “rulje”. Žive život u svom paralelnom svetu!
"Filozofiju bede finansiraju oni koji su sva materijalna dobra prigrabili za sebe, objašnjavajući kako ugodan i prijatan život kvari čoveka, omekšava i slabi njegovu otpornost. Iz svojih zlatnih dvoraca poručuju narodu da je ovo još dobro u odnosu na ono što može biti. Beda je po filozofima ovoga stanja preduslov za zdravlje. Iz nje se rađaju vitalnost i otpornost. Sit stomak stvara lenjivce, a obilje proizvodi mekušce. Od mnogo kulture se ludi, od čitanja postaje zamlata i zanesenjak, dok previše moralnih skrupula kvari dobar biznis. Sve to znaju iz sopstvenog iskustva,”- Filip David
11. mart. 2006. godine. Ispustio je dušu kao sužanj u Ševeningenu izvođač radova gore pomenutih baštovana, odbačen od njih zbog snova koje im nije ostvario, Slobodan Milošević, sahranjen je u Požarevcu pod lipom u kućnom dvorištu, a krokodilske suze lili su njegovi saborci u zlu, danas većinom dobro situirani materijalni korisnici njegove vladavine.
12. mart 2003. godine. Ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić! Tzv. DOS koja je preuzela vlast 5. oktobra 2000, sastavljena od 19 raznorodnih stranaka i strančica nije bila obučena a ni sposobna da čvrsto preuzme vlast, razni ustupci koji su činjeni međusobno da bi se zadovoljili apetiti svih, uz kriminalno-antihaški lobi doveli su do jedne od najveće sramote Srbije, da se njen premijer usmrti na pragu zgrade vlade!
Nalogodavci, pozadina atentata i dvanaest godina posle prekriveni su velom tajne i šutnje. Amfilohijeve reči na odru „Ko se mača laća od mača će poginuti“, govore dosta o špiljama iz kojih su nalogodavci dirigovali izvršiocima.
Đinđićevi saborci, nosioci kovčega do poslednjeg počivališta danas su većinom dobrostojeća klasa, njegova stranka je devastirana, politika koju su vodili posle njega, koketiranje sa nacionalizmom, rehabilitacija svega i svačega, revizija istorije pohlepnih prodavaca magle narodu koji su pljačkali, doveli su na vlast SNS!
24. mart 1999. godine. U 20 sati NATO je počeo vazdušne napade na SRJ. “Masakr u Račku je označio prekretnicu u ratu jer je Međunarodna zajednica izgubila strpljenje sa Miloševićevom agresivnom politikom i odlučila vojno intervenisati kako bi se sprečila daljnja eskalacija nasilja na Balkanu.
U Račku je toga dana ubijeno 45 meštana, uglavnom odraslih muškaraca, ali i dve žene, dvanaestogodišnji dečak i nekoliko staraca. Pored toga, poginulo je i desetak pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova koji su se sukobili sa policijom. Ni jedan srpski policajac nije poginuo tokom sukoba.
Krajem prošlog meseca Beograd je pokazao da se budi i da opet može biti svet, premijera filma “Bićemo prvaci sveta” je priča o snovima pretočenim u stvarnost, o ljubavi, zajedništvu i lepoti življenja u zemlji koje više nema! Dugotrajan aplauz sinu Krešimira Ćosića, koji glumi svog legendarnog oca, Zlatnim dečacima iz Hrvatske, Slovenije, Srbije…
govori i vredi više od svih političkih fraza koje se razmenjuju u regionu, kao dokaz da Srbija kreće nekim boljim putem praveći otklon od poimanja povelje slobode - Magna karte srpske demokratije po Memorandumskom receptu!
Ovaj film pun nostalgije dočaraće mlađim generacijama vreme u kome smo živeli, slušali Elvisa, Bitlse…pili Koktu i Koka Kolu, igrali roken-rol, putovali po “mrskom” zapadu, u kome su i Zagreb i Ljubjana, Podgorica, Sarajevo, Priština, Skoplje bili naši gradovi! Vreme koje se udaljava ostaće zabeleženo da bi generacije videle kako smo umeli zajedno da se radujemo od Vardara pa do Triglava kada su naši Zlatni dečaci iz 1970-te stigli na krov sveta!
Svoju turneju po ex-Jugoslaviji “Prvaci sveta” započeli su u Podgorici gde su sa oduševljenjem primljeni i ispraćeni sa ponekom suzom generacija odraslih u zemlji koje više nema i vremenu mira,ljubavi i sloge.
O odnosima dve države posle odlaska sa vlasti “naših” govori Andrej Nikolaidis u svom intervjuu za Portal Analitika: Odnosi su, izgleda, odlični. To je dobro i za Crnu Goru i za Srbiju. Što se Vučića tiče – ako on zaista minimizira uticaj Putina u Srbiji, i odlučan je da Srbiju uvede u EU, on čini epohalnu stvar za Srbiju. Nemojte misliti da je to lako ili bezopasno.“
Aplauz hrvatskoj himni u Kraljevu, glavna nagrada beogradskog Festa glumcu iz Bosne Emiru Hadžihafizbegović, uprkos minornom cijukanju naslednika “elite” iz devedesetih i poklonika srpske Marin Lepenice Sande, govori nam da se konačno građanska Srbija budi i ide nekim boljim putem, sama, bez partija, čobana koji su ovaj narod shvatili kao stado kojim manipulišu po svom nahodjenju!
"Živeli smo u takvom vremenu kada smo imali mogućnost o ljudima saznati sve. Danas je lakše pisati o svinjama, nego o ljudima. O ljudima sve znamo: o žrtvama smo nemoćni da progovorimo, o dželatima, pak, nemamo dovoljno ubitačnih reči."
(Predrag Čudić, Grickajući čvarke, iz knjige “O prirodi stvari”)
