"Zaposleni u većini slučajeva ostaju bez posla danom otvaranja stečajnog postupka, bez obzira da li je u pitanju stečaj kroz reorganizaciju ili rasprodaju imovine. S obzirom da intervencija države u radno-pravne odnose može biti samo u opravdanim slučajevima i uz poštovanje principa radnog prava "princip povoljnosti za radnike“ neadekvatan je sistem prestanka radnog odnosa po sili Zakona, jer se na štetu zaposlenih, umjesto poštovanja navedenog principa narušava autonomija i volja ugovornih strana radnog odnosa, koji je dobrovoljan, dvostran i autonoman“, navodi se u saopštenju SSCG-a.
U SSCG-u smatraju da se dopunama Zakona o stečaju koji se odnosi na privilegovana potraživanja zaposlenih ne ostvaruje potpuna zaštita interesa zaposlenih ili bivših zaposlenih, te bi u tom smislu sva potraživanja po osnovu prava iz rada i po osnovu rada trebalo da budu razvrstana u prvi isplatni red.
"Iako je sadašnjim zakonskim rješenjima predviđen prethodni postupak radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka, dalje odredbe koje predviđaju izuzetke od vođenja, ne daju sigurnost da će se on ipak sprovesti.
SSCG posmatra ovaj prethodni postupak ne samo kao postupak utvrđivanja postojanja formalnih uslova za prihvatanje predloga o otvaranju stečaja, već i kao obavezu da sud i objektivno dođe do zaključka o pravim razlozima stečaja. Praksa je pokazala da postoje slučajevi „prouzrokovanja lažnog stečaja“ kojima se narušavaju ekonomski interesi i zaposlenih i povjerilaca“, ističe se u saopštenju.
Aktuelnim Zakonom, kao i Nacrtom nije propisano da predstavnik zaposlenih bude član Odbora povjerilaca.
Po mišljenju Sindikata ovo rješenje bi bilo racionalno iz razloga što je dosadašnja praksa pokazala da su zaposleni bez pravog uvida u sam postupak reorganizacije ili rasprodaje imovine.
"S obzirom na interese koje zaposleni ostvaruju u ovom postupku, bilo po osnovu radnog odnosa ili po osnovu suvlasništva, ovakvo rešenje smatramo opravdanih. Poželjno bi bilo da Zakon sadrži "socijalni plan za ublažavanje negativnih posledica prestanka radnog odnosa’’ koji bi sadržavao broj radnika koji bi se angažovao nakon eventualne reorganizacije; kriterijume na osnovu kojih će se birati, s tim da u skladu sa Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom obezbijedi jedno od prava po osnovu prestanka radnog odnosa“, naglašeno je u saopštenju.
Sa stanovišta SSCG-a posebno je interesantno uređenje pitanja statusa i ovlašćenja stečajnog upravnika.
Naime, predloženim zakonskim rješenjima stečajni upravnik je oslobođen krivične odgovornosti samim tim što se predlaže brišu postojeće odredbe da ,,stečajni upravnik ima status službenog lica u smislu odredbi krivičnog zakonika’’ pod objašnjenjem da se na ovaj način zadire u materiju drugog zakona.
"Imajući u vidu dosadašnja iskustva i da ne raspolažemo sa pozitivnim primjerima o rezultatima i uspješnosti rada nekog stečajnog upravnika, smatramo da su data velika ovlašćenja stečajnom upravniku, tako da predložena zakonska rešenja mogu ,,stimulativno“ djelovati na moguće zloupotrebe ovlašćenja“, dodaje se u saopštenju.
SSCG ima i primjedbe kojima se uređuje pitanje o prodaji stečajne imovine. Sada se stečajnom upravniku daje mogućnost da prvo pokuša prodaju imovine po procijenjenoj vrijednosti, a zatim u svakom narednom krugu može za petinu da snizi cijenu, dok na kraju imovinu može prodati po principu ,,najviše ponuđene cijene“.
"Na taj način se stečajnim upravnicima i formalno daju odriješene ruke da poklanjaju stečajnu imovinu, što je naročito nepovoljno kod firmi veće vrijednosti“, naglašeno je u saopštenju.
Sa stanovišta Sindikata nedopustivo je da na odluku stečajnog sudije o prodaji stečajne imovine nije dozvoljeno pravo žalbe.
"Prema važećem Zakonu stečajni sudija donosi rešenje kojim se konstatuje da je prodaja izvršena, na koje se može izjaviti žalba, a prema novoj zamisli on će ubuduće donositi zaključak na koji nije dozvoljeno to pravo, što je nesporno suprotno pravnom poretku“, zaključeno je u saopštenju.
