Abiznis

ŽUGIĆ: Krizni porez i u 2015, ali smanjen sa 15 na 13 procenata

Krizni porez ostaće na snazi i u 2015. godini, ali će stopa biti smanjena za 33 odsto, sa 15 na 13 procenata, najavio je u intervjuu za Pobjedu ministar finansija Radoje Žugić.
ŽUGIĆ: Krizni porez i u 2015, ali smanjen sa 15 na 13 procenata
Portal AnalitikaIzvor

On je istakao da model reforme poreskog sistema predviđa, između ostalog, da investitori ulaganjem u sektore prioriteta ostvaruju pravo na oslobođenje od plaćanja javnih prihoda povezanih sa investicijom (PDV, carine, komunalije, naknade i takse) u periodu realizacije investicije.

„Ministarstvo se aktivno bavi fiskalnom politikom koja, kroz proces konsolidacije prihodne i rashodne strane budžeta i odgovarajuće podsticajne mjere, treba da doprinese ozdravljenju javnih finansija i dinamiziranju privrednog rasta. U tom pravcu smo definisali srednjoročnu strategiju, čiji je osnovni cilj stvaranje preduslova za vođenje aktivnih sektorskih politika i privlačenje investicija“, rekao je Žugić u intervjuu Pobjedi.

Prema njegovim riječima strategija počiva na tri osnovna elementa uvođenje fiskalnih preferencija za sektorske prioritete, iznalaženje novih izvora prihoda i promjenu sistema oporezivanja na način da se utiče manje negativno na ekonomski rast, kroz strukturu stopa javnih prihoda.

„Model poreske reforme defini še tri sektorska prioriteta i to elitni turizam, prehrambenu industriju i energetiku i za iste predlaže odgovarajuće fiskalne podsticaje. Reforma predviđa, između ostalog, da investitori ulaganjem u sektore prioriteta ostvaruju pravo na oslobođenje od plaćanja PDV a, carine, komunalije, naknade i takse u periodu izgradnje i realizacije investicije“, pojasnio je on.

Odgovarajući na pitanje koji su u narednoj godini najveći rizici za ekonomiju Crne Gore ministar je kazao da je to nedostatak preduzet ničkog potencijala i nedovoljno konkurentna snaga našeg tržišta, čiji je uzrok koncentracija izvoza na samo nekoliko osnovnih proizvoda.

„Pokretač ekonomske aktivnosti treba da bude izvozna tražnja, pa je bitno prilagoditi strukturu investicija takvom modelu razvoja, jer jednom formirana privredna struktura, protokom vremena, obara efikasnost i koči ekonomski razvoj, ukoliko se kontinuirano ne prilagođava promjenjivim zahtjevima tržišta. U tom pravcu je neophodno promovi sanje novih izvoznih proizvoda i diversifikacija izvoza. Rješavanje ili suzbijanje identi fikovanih rizika moraju pratiti adekvatne strukturne reforme, koje su već započete i koje će povećati produktivnost domaćih resursa i ojačati konkurentnost“, rekao je ministar finansija između ostalog.

Izvor: Pobjeda; foto: cb-mn.org

Portal Analitika