"Ljutio se moj prijatelj i na termine kojima Ortega barata kao što su „čovek-masa", primitivna rulja kao „divlja životinja", masa kao „bezbrojna serija nula", „vođa kao tupoglavac", kao homo vulgaris, narod kao „invazija varvara" itd. Počeli smo da se sporimo o tome da masa i narod nikako nisu jedno te isto. Zastupao sam stajalište da je masa dirigovana i pijana, a narod disciplinovan i razborit.
Masa je neautentična, povodljiva; narod je postojan. Masa je stihija, nju na političkoj sceni zapravo čini ta Ortegina „serija nula" sa izrazitim rušilačkim nagonom, gomila begunaca od vlastitog ja! Narod ustaje protiv tiranija, dok ih masa najčešće uspostavlja. Masa je obezglavljena, jer nju pokreću mahom luđaci i neurotičari. Masa izaziva strah, jer je uvek totalitarna i rušilačka, dok se narod zalaže za politiku koja je moguća. Istina, Le Bon tvrdi da može „celi narod pod dojmom izvesnih uticaja da postane gomila".
Jaspers kaže da „masa krvavim prevratima pretvara jedan totalitarizam u drugi". Samo je takav filozof mogao da napiše u svojoj autobiografiji o nemačkoj masovnoj zaslepljenosti i histeriji tridesetih godina: „Sve sam više sumnjao u rečenicu Glas naroda, glas Božji, ukoliko taj glas naroda potiče od masa. Nisam mogao a da u duši ne prezirem sve one koje je taj zanos obuzeo." Srpski pisci su već po tradiciji stali na stranu rulje, pa je književnik Milorad Pavić, autor Hazarskog rečnika, mahnitanje rulje po Vojvodini i srpskim provincijama podržao izjavom Vox populi, vox Dei; dakle, posve suprotno Jaspersu." (Mirko Kovač-Bodež u srcu)
Odlazi još jedna godina turbulentnija nego prethodna, šta donosi nova samo nebo zna, svet je ukrašen, blješte gradovi, okićena božićna drvca svetlucaju dok istok i zapad najavljuju otvaranje stranica novog hladnog rata!
Vidno prehlađen predsednik Rusije na upriličenoj konferenciji za štampu poručio je svetu da Medved neće biti plišani i ako se rublja strmoglavila zahvaljujući sankcijama zapada, da su ga pogodile sankcije bratskih naroda i ako je duhovno jedinstvo Slovena neuništivo, o NIS-u ni reči!
Zanimljiv intervju dao je NIN-u Toma od Srbije, opčinjen svetlostima Kremlja izjavio je kao vernik, hrišćanin, pravoslavac, ktitor, šta sve ne: “Nema crkve u kojoj bismo mogli da izmolimo oproštaj za uvodjenje sankcija Rusiji, jer bi ta odluka za nas bila katastrofalna”. I dodao: “Zna predsednik Putin da sada postoji neka senka u našim odnosima i da bi sve moglo vrlo lako da se reguliše ako bi se Rusija uvrstila među veće investitore u Srbiji”.
Istorijsko NE: Unatoč upriličenoj paradi, pokislom perju, servilnom ophodjenju, Rusi su ovoga puta rekli historisko NE Južnom toku, najštetnijem ugovoru koji su potpisale Koštuničine i Tadićeve brigade, ophrvani svojim brigama u suludom inaćenju sa zapadom a krećući stopama Balkanskog kasapina, neće ih se dojmiti Tomin moleban!
Oglasio se nedavno i Šerlok-akademik, Ristov rođak iz poznate jazbine zvane SANU i on u službenom glasniku NIN, da priupita sa naslovnice premijera, hoće li praviti Gole otoke, jer Holms preferira Gulage!
Konačno rješenje za Kosovo: Da li ponukan otrgnutim premijerom koji bar na izgled grabi ka Evropi, predsednik zemlje Srbije unatoč potpisanom Briselskom sporazumu priprema konačno rešenje za KiM, da li je na pomolu razilaženje, dve različite koncepcije u SNS, da li se Srbija opet razapinje između istoka i zapada, koji su motivi predsednika i šta znači poruka: ako sidjemo sa vlasti, sićićemo zajedno premijer i ja?
Vreme će pokazati ko se finansira iz Rusije, ko zaboravlja obećanja data gradjanima, ko se ne seća kako su prošli predhodni zahvaljujući kojima su tu gde jesu, zar je concept oporavka Srbije da se ne hapse tajkuni, postoji li u ovoj zemlji zakon i red ili je Predsednik umislio: Država to sam ja?
Neizgrađena država: Ekonomista Aleksandar Stevanović za Slobodnu Evropu izvanredno locira stanje: "Javni dug je posledica toga što nemamo izgrađenu tržišnu ekonomiju, što nemamo vladavinu prava, što uopšte nismo izgradili državu. Srbija u suštini ne postoji kao moderna država sa institucijama, nego je pretvorena u sveopšti provizorijum u kome vladaju pojedinci, a ne institucije. Deficit, sam po sebi – čak i ovako veliki – ne bi bio problem da Srbija ima društvo koje se razvija. Ima zemalja koje imaju i mnogo veći dug, ali one imaju privrede koje rastu. U Srbiji u poslednjih šest godina bruto društveni proizvod uopšte nije porastao, niti postoji ijedan pokazatelj koji nam govori da se naše društvo može razvijati. Sve i da smanjimo deficit – postavlja se pitanje šta ćemo posle da radimo, ako je stopa rasta i dalje niska i ako društvo i dalje tapka u mestu. Problemi su mnogo dublji i nije rešenje samo u tome da uzmete sekiru pa da udarite po rashodima.”
Bilans protekle godine u Srbiji je takav da su u susret novoj građanima od svih obećanja ispunjena samo ona koja se ogledaju u uručenim pred nastupajuće blagdane čekovima sa umanjenim penzijama i platama uz opasku da će jednom biti bolje, a možda i pre!
Krik strave i užasa ostatka DS-e na čelu sa prvim medju jednakima, Pajtićem, da aktuelna vlast uništava srednju klasu deluje tužno, jadno i bedno, kakvo potcenjivanje onih koji su ih izbrisali iz glasačke memorije za sva vremena zbog zloupotreba, pljačke, urušavanja ekonomskog I svakog drugog sustava, zbog opustošenog penzionog fonda, štetnih ugovora na račun zemlje koju su zastupali, ako su mislili na srednju klasu koju su oni stvorili od svog članstva onda to ima smisla!
Mnoga pitanja ostaju otvorena i čekaju 2015-tu godinu, da li je na pomolu i konačno suočavanje sa prošlošću i da li ga to otvara Vojislav Šešelj još neosuđeni haški sužanj na dopustu zbog bolovanja koji u intervjuu za bosanskohercegovačku Fejs TV izjavljuje: "Ključna srpska kompromitacija je Srebrenica, i to je najmračnija tačka na srpskoj strani u ovome ratu."
Stanovnici Srbije su na prvom mestu po siromaštvu u Evropi, recept za oporavak mogli bi preuzeti od madjarskih gradjana koji traže da se proteraju svi političari koji su vodili zemlju zadnjih decenija i da im se oduzme imovina!
Pored materijalne zapatila se ovde i duhovna beda, nekakve persone svako malo izmile iz palanačke akademija nauka, nešto kažu i ostanu živi, a vi onda mozgajte šta je pisac teo da kaže jer su to sve sentence do sentence. Razjareni Bataković frend bivšeg predsednika i njegov nameštenik za vreme vladavine Demokrada u ambasadama diljem planete, trenutno uposlen kao direktor Balkanološkog instituta SANU primetio je tek sada partokratski decenijski trend: " Države su se dočepali partijski klanovi, pa se ljudi učlanjuju u stranke, lepe plakate I rade druge besmislene poslove da bi za par godina postali direktori ili državni sekretari bez ikakvih odgovarajućih znanja! On smatra da je valjda jedini: " Srbima problem što nismo Srbi onako kako to prošlost nalaže, jer nije normalno da više volimo Dubrovnik od Kopaonika, Jahorinu od Stare planine ili Rovinj od Vrnjačke Banje”. Po njemu je normalno da mu se deca muče i uče po nglosaksonskim školama i ne znaju da je Dubrovnik grad pod zaštitom UNESCO-a bombardovan i držan u opsadi devedesetih od njegovih sunarodnika i Srbogoraca I samo ga nenormalan može ne voleti više od planine Kopaonika. Drugi evgenije iz Francuske 7 i špilje zvane SANU stilizovan kao Šerlok, Ristov rodjak-Srbogorac a akademik zamerio se nežnijem polu, smatrajući da su niža rasa pa ne mogu masovnije pristupiti ustanovi čija su činodejstva kroz decenije dovela ovu zemlju do provalije iz koje se izlaz ne nazire! Da ga prepeva i odbrani priskočila mu je kći moralna gromada po kriterijima zemlje Srbije nedavno promovisana u vitezicu svog poziva rekavši s’olimpijskih visina: Bio je ironičan,ovo je test da se vidi ko je glup a ko pametan!
Tragikomične scene poslednjih zasedanja skupštine Srbije dokazuju da smo dotakli dno života, sve što se ovde pojavljivalo na politikantskom nebu Srbije od 8 sednice do danas mora da nestane zauvek, po slovenačkom receptu neki novi ljudi sposobni, čistih biografija moraju se pripremiti jer samo će tako apstinenti sa prošlih izaći na sledeće izbore da bi konačno narod pobedio masu!
U nadi da 2015 neće imati ovako tužan kraj: Srećna nam Nova Godina, ko preživi priča će! "Kod Kanetija ima jedno poglavlje o inflaciji i masi. Kaneti smatra da je inflacija potres ravan ratu i da „gomilanje nula" simbolizuje gomilu, a milioni predstavljaju istovremeno i milione izbezumljenih lica koja se sve više grupišu u bezlično mnoštvo. Tada se obično javljaju vođe koje Ortega naziva „osrednjim vanvremenim ljudima, bez dugog sećanja, bez istorijske svesti", koji se „ponašaju kao prošlost, kao da su deo nekadašnje faune". Brodski veli da bezlični tupi vođa odgovara masama, jer one u njemu vide vlastiti lik. Vođa odmah počne da se frlja brojkama I umnožava masu dodavajući sve više nula kako bi narasla i njegova veličina. On je sjedinjen s masom, preuveličava brojke kako bi se njegov uspon nečim merio. Ali to je narastanje praznine, a ti lažni milioni na mitinzima i zborovima nisu ništa drugo do vizuelni simboli inflacije. To
gomilanje obezvređuje samo sebe. Pojedinac gubi svoj lik. Tako će se, kaže Kaneti, u inflacionoj masi naći ljudi koji se inače ne bi međusobno pozdravili. U tom „padu miliona" mnoge su se osobe osramotile. Ako se obezvređeni novac nekad i nadoknadi, kako će se to postići s obrazom."
(Mirko Kovač, Bodež u srcu)
