"Konkretno, Univerzitet Crne Gore nalazi se u stalnom rascjepu između pritisaka velikog boroja srednjoškolaca koji gotovo po automatizmu upisuju fakultet, zahvaljujući liberalnoj politici. Sem o strateški važnim profilima, upisna politika mora mariti za kvalitet obrazovanja. U kvalitetu obrazovanja je ključ društva znanja, to nam mora biti vodilja. Ne smijemo smetnuti s uma ni obavezu i potrebu da se uskladimo sa evropskom obrazovnom praksom, uprkos problemima sa resursima za ispunjavanje evropskih standarda. Pitanje je da li i kako u postojećoj situaciji možemo razmišljati o dostizanju standarda od 40 odsto visokoobrazovanog stanovništva do 2020, kako je predviđeno evropskim strateškim dokumentima", konstatovala je Vojvodić.
Naglasila je da deset godina nakon bolonjskih reformi "ima dosta nepoznanica na čemu smo, a ima i deformacija i žmurenja pred njima".
"Na Univerzitetu smo otvorili brojna pitanja, analiziramo razne aspekte funkcionisanja univerzitetskih jedinica i otvaramo dijalog sa državom. Moramo se suočiti, afirmisati što je dobro i otklanjati loše. Imamo slabo upućenu javnost, mnogo neznanja o kompleksnosti problema obrazovanja i svođenje tih problema na novinarski senzacionalizam", navela je Vojvodić.
