Za Portal Analitika: Violeta CVEJIĆ
Podržavamo Srbiju ali nam je primena Briselskog sporazuma draža - sažeta je poruka koja dolazi iz EU kada je u pitanju otvaranje poglavlja za početak pregovora sa Srbijom. Za sada nema pune inplementacije tog sporazuma pa nema ni otvaranja pregovara.
Loši momenti: Međutim, prema tumačenju tri najvažnija srpska političara: predsednika Tomislava Nikolića, premijera Aleksandra Vučića i ministra spoljnih poslova Ivica Dačića istina o Srbiji i Kosovu u kojoj posreduje EU izgleda drugačije.
Predsednik Srbije tvrdi da je priznanje nezavisnosti Kosova uslov za članstvo u EU i da mu je to rekao evropski komesar Jonanes Han posle sastanka u Beogradu. Nikolić to saopštava na Javnom servisu u momentu kada tabloidi danima nemilosrdno postavljaju pitanja kako se finansira humanitarna fondacija koju vodi predsednikova supruga Dragica.
Premijer Srbije ne želi da komentariše Nikolićeve tvrdnje, ali iz Rima poručuje: "Za otvaranje datuma neću da molim nikoga", baš u trenutku kada su budžetski korisnici primili znatno umanjene plate i penzije i kada nezadovoljni prete, počinju štrajkove i najavljuju totalnu obustavu nastave u školama...
Ministar spoljnih poslova kaže da EU ne može da traži od Srbije da prizna Kosovo jer unutar sebe nije postigla saglasnost, a za Hanovu izjavu u interpretaciji Nikolićeva kaže: "Ne zanimaju me lični stavovi predstavnika EU". Kako radi na više frontova Dačićeva nediplomatska izjava može se razumeti u svetlu priprema za partijski kongres SPS-a i izbor novih potpredsednika partije.
Iako se nadala, dobijala obećanja i pohvale od briselske administracije, srpska vlada nije uspela da ubedi administraciju da prvo počne pregovore o pridruživanju pa će odnose sa Kosovom normalizovati tokom vremena. Dakle, Brisel traži primenu sporazuma - a ne obećanja kojim pribegavaju srpski političari ponašajući se kao da su stalno u izbornoj kampanji.
Sveobuhvatni nesporazum: I dok se stari uslovi o normalizaciji odnosa sa Prištinom u javnosti pokušavaju predstaviti kao novi u kojima se Nemačka označava kao glavni kočničar početka pregovora sa EU, Majkl Devenport, šef delegacije EU u Srbiji to demantuje.
"Nema novih uslova. Početkom godine (2015.) mogli biste otvoriti poglavlja 23 i 24 koja se odnose na ljudska prava reformu pravosuđa i korupciju" naglasio je Devenport, i objasnio da niko ne traži priznanje Kosova, a sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Prištinom bi, po njemu, značila:
"To nije reč o priznanju, EU ima pet članica koje nisu priznale Kosovo, već o ozbiljnom procesu ka normalizaciji odnosa a mi smo na početku tog procesa. Prvi korak mora da bude inplementacija sporazuma koji su potpisani", smatra Devenport.
Međutim, ne toliko sprovođenje sporazuma koliko tačno značenje termina "sveobuhvatna normalizacija odnosa" vraća Srbiju na početak bilo kakvih pregovora sa Prištinom.
Još pre godinu dana Henri Bone, direktor fondacije Konrad Adenauer u Beogradu rekao je da je taj termin podrazumeva potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma i ostavlja prostor da Beograd pronađe rešenje koje neće značiti priznanje Kosova.
"Takav manevarski prostor treba da pronadje nešto što bi bilo slično sporazumu dve Nemačke", rekao je Bone.
Godinu dana nakon ove izjave ništa se ključno nije promenilo osim tumačenja ovog termina od srpskih zvaničnika. Nakon nesuglasica u Beogradu Hanov kabinet je saopštio da pravno obavezujući sporazum dolazi na kraju pregovora o pristupanja Srbiji EU.
Da li je model dve Nemačke iz prošlog veka zaista model za odnose između Kosova i Srbije?
Predrag Simić, profesor na Fakultetu političkih nauka objašnjava da taj model ne znači formalno priznanje Kosova, ali da podrazumeva normalizaciju odnosa u svim oblastima što znači i članstvo Kosova u UN.
Objašnjavajući da iz Brisela nema novih uslova za Beograd kada je otvaranje pregovora posredi Simić je naveo: "Berlin ne traži niša novo od Srbije".
Ali, po njegovoj oceni može se shvatiti da se vrši neka vrsta pritiska na Srbiju jer je sada ostavljena na cedilu zbog otkazivanja gradnje Južnog toka. Sa druge strane, on navodi, da se principi na kojima Srbija treba da nastavi pregovore sa Prištinom sada pojavljuju kao principi za otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU.
Unutrašnji nesporazumi: Srpski političari očigledno se u inostranstvu dobro razumeju sa domaćinima sastanaka ali saopštavanje konačne istine domaćoj javnosti svakoga puta uvijaju u rukavice.
Kako bi prekinula dalje nesuglasice i optužbe povod otvaranja pregovora sa EU nemačka ambasada je nakon višednevne polemike saopštila da Srbija treba prvo da ispuni sve obaveze iz Briselskog sporazuma pa onda se otvara poglavlje 35.
Ovo poglavlje se upravo odnosi na odnose sa Kosovom, a sporazum o normalizaciji odnosa potpisan je aprila 2013. godine. Prema njemu očekuje se formiranje zajednice srpskih opština, uspostavljanje normalnih carinskih prelaza, ali i da Srbija ne ometa prisusutvo Kosova u mejdunarodnim instiucijama.....
Dok se ovo sve ne sprovede predstavnici vlasti imaju još toliko vremena da smisle način na koji će javnosti saopštiti kako će i u kojoj formi priznati kosovsku nezavisnost. Pri svemu tome ne treba zaboraviti da su Nemci tačni i precizni i da zahtevaju sprovođenje samo onog što je potpisano i na šta smo se obavezali bez ikakvih dodatnih varijacija.
