Programeri Googleovog, do sada tajnog, projekta DeepMind, koji je otkupljen od start-up kompanije ove godine za 400 miliona dolara, pokušavaju da radom na ovom računaru oponašaju određena svojstva ljudskog mozga u pogledu kratkoročne radne memorije.
Kombinovanjem načina na koji funkcionišu obični računari sa načinom na koji funkcioniše ljudski mozak, istraživači se nadaju da će mašina naučiti kako da sama sebe programira.
Opisan kao “Neural Turing Machine” ovaj računar može da uči i skladišti sjećanja, a kasnije ih iskoristi za izvođenje logičkih zadataka i izvan zadatog programa.
“Predstavili smo Neural Turing Machine, neuralnu arhitektonsku mrežu koja je inspirisana biološkom radnom memorijom i dizajnom digitalnih računara”, pišu istraživači.
“Naši eksperimenti demonstriraju da je sposobna da uči jednostavne algoritme iz podataka i da zahvaljujući njima izađe izvan režima koji joj je zadat”.
Kombinovani sistem sličan je Tjuringovoj mašini ili Fon Nojmanovoj arhitekturi, ali je efikasniji u učenju.
Prošle nedjelje tehnološki gigant iz Kalifornije otkrio je da se udružio sa dva oksfordska tima za proučavanje vještačke inteligencije, kako bi pomogao mašinama da bolje razumiju korisnike i poprave sistem vizuelnog prepoznavanja.
Ovo partnerstvo radi i na superbrzim kvantnim procesorima, izrađenim po ugledu na ljudski mozak, kako bi pretrage i softver učinili intuitivnijim.
Profesor Nando de Frejitas, prof. Fil Blansom, dr Edvard Grefenštete i dr Karl Moric Herman, koji su se ranije ove godine udružili i osnovali Dark Blue Labs, predvodiće istraživanje.
Google je takođe i svestan opasnosti koje nosi vještačka inteligencija. Zato je u januaru osnovao etički komitet koji nadgleda rad na ovim poljima.
Cilj komiteta je osiguravanje da projekti ne budu zloupotrijebljeni. DeepMind-Google tako će slijediti niz pravila i ograničenja vezanih za upotrebu ove tehnologije.
Izvor i foto: b92.net
