“Prije 15 minuta smo potpisivanjem ugovora o kreditu sa kineskom Exim bankom završili, ili napravili posljednji korak ka parlamentarnoj proceduri, gdje ćemo u jednoj, nadam se transparentnoj i argumentovanoj raspravi razgovarati o realizaciji najvećeg infrastrukturnog projekta u istoriji Crne Gore. Završetkom parlamentarne rasprave i usvajanjem zakona o autoputu stvorićemo sve pretpostavke za početak realizacije ovog projekta“, kazao je ministar saobraćaja Ivan Brajović, na pres konferenciji u Vladi povodom potpisivanja ugovora.
On je podsjetio da su tokom pregovora koji su trajali dugo usaglašeni i posebni uslovi ugovora. Prema njegovim riječima, cilj posebnih uslov ugovora jeste potreba da se za ovako značajan infrastruktruni projekat do detalja definišu svi uslovi, međusobna prava i obaveze, obezbjedi najveći mogući stepen garancija za investitora, učešće domaćih podizvođača i da se limitira procenat povećanja cijena po osnovu naknadnih i nepredviđenih radova.
“Izvođač će projektovati i izgraditi dionicu autoputa Smokovac-Uvac-Mateševo za 48 mjeseci. Ugovorena cijena je 809.577,356 eura ili 1.100.578.217. Izvođač ima obavezu po osnovu pet vrsta garancija. Garancije za dobro izvršenje posla, garancije za avans, garantovani depozit, garantovani iznos za kašnjenje i garancija matične kompanije. Izvođač je u obavezi da angažuje najmanje 30 procenata domaćih podizvođača u odnosu na vrijednost projekta. Rok za prijavljivanje nedostataka će umjesto 365 dan biti 730 dana“, istakao je Brajović.
Upitan kada bi mogla početi gradnja autoputa, Brajović je kazao da sada sve zavisi od trajanja parlamentarne procedure, ali i ponovio da bi pripremni radovi mogli da počnu do kraja godine.
“Siguran sam da će parlament dati punu podršku najvećem infrastrukturnom projektu u Crnoj Gori“, poručio je on.
Ministar je dodao da bi u za izvođenje radova na izgradnji autoputa moglo da bude angažovano do 4.000 radnika.
Na pitanje da li Crna Gora može sada razmišljati o izgradnji Jadransko-jonske magistrale i rekonstrukciji pruge Bar-Beograd, Brajović je napomenuo da je država zainteresovana za izgradnu Jadransko-jonske magistrale, ali je ipak naglasio da je država ovim kreditom iscrpila mogućnost da daje nove garancije za kredite.
“Druge aktivnosti treba da se rade putem koncesija, privatno-javnog partnerstva i putem zahvatanja donatorskih sredstava. Mi putem kredita kojim ćemo dati državne garancije ne možemo relaizovati te projekte. Možemo ih realizovati drugim načinima finansiranja“.
Ministar je napomenuo da milijardu dolara kredita od Exim banke, predstavlja 10 procenata od količine preferencijalnih sredstava od 10 milijardi dolara, koje je Vlada Kine opredijelila za 16 zemalja centralne i istočne Evrope. On je dalje kazao da se Vlada opredijelila da pored predloga zakona o autoputu dostavi Skupštini na upoznavanje ugovor o projektovanju i izgradnju autoputa, kao i ugovor o finansiranju i izgradnji te dionice.
“Vjerujem da je na taj način obezbijeđeno ne samo pitanje transparentnosti, već je omogućen svestraniji uvid u cjelokupan pravni i finansijski okvir ovoga projekta“, zaključio je Brajović.
Ministar finansija Radoje Žugić je kazao da će od ukupne cijene izgradnje od 809 miliona eura, naš budžet učestvovati sa 15 odsto, dok će se ostatak od 85 odsto finansirati od kredita Exim banke.
“Naš udio u finansiranju dionice autoputa od 15 procenata ćemo obezbjeđivati za četiri godine iz našeg budžeta po osnovu naplate tekućih javnih prihoda. Dakle, taj dio neće ići iz zaduženja“, objašnjava Žugić.
Prema njegovim riječima, kineski kredit je jako povoljan.
“Prema mom skromnom sudu bolji je od bilo kog drugo kredita koji naša država koristi, a čak bolji i u odnosu na region“, izjavio je Žugić.
Ministar je dodao da ipak još uvijek ne može govoriti o uslovima iz samog ugovora.
Žugić je dalje naglasio da je projekat izgradnje autoputa potpuno ekonomski opravdan. Kako kaže, ekonomske koristi od projekta za korisnike ove dionice su veće od troškova samog projekta.
“Projekat ima određene terete prema javnim finansijama, prema javnom novcu. Nadam se da ćemo štednjom i racionalnim odnosom prema finansijama uspjeti da bez nekog posebnog tereta vraćamo kredit banci i na taj načini ostvarimo osnovne pravce naše ekonomske politike“, poručio je Žugić.
Foto: gov.me
