Piše: prof.dr Blagota Mitrić
Lično, vjerujem uvaženom Branku Vujoviću da, povodom spora u vezi KAP-a, nije ugovorena nadležnost suda u Nikoziji ni Ugovorom o prodaji KAP-a niti Ugovorom o poravnanju. Međutim, povodom ovoga, a u pokušaju da javno razjasnimo ovu složenu procesnu međunarodno-pravnu materiju, koju sam proučavao i tumačio preko četiri decenije, moramo uputiti na elementarne pravne činjenice u vezi sa ovim i sličnim sporovima, a to su: da ako ova nadležnost nije ugovorena citiranim aktima, postoji i drugi način ugovaranja sudske nadležnosti suda strane države posebnim ugovorom koji se zove prorogacioni sporazum, po kome su ugovorne strane ovlašćene da odrede sud neke zemlje koji će odlučivati o nekom njihovom pravnom sporu povodom ugovora o osnovnom pravnom poslu.
Ovaj prorogacioni sporazum može biti zaključen izričito i prećutno. Izičito pismenim putem, a prećutno u onim situacijama kada prorogacja nije zaključena izričito, i kada se tužena strana upusti u spor, podnoseći odgovor na tužbu, ili prigovor na platni nalog i da prethodno tužena nije istakla prigovor o nenadležnosti uz odgovarajuće dokaze da je ugovorena nadležnost nekog drugog organa – domaćeg ili stranog. Prećutna prorogacija stupa na snagu onog trenutka kada se tužena upusti u meritornu usmenu raspravu pred određenin stranim sudom, u ovom slučaju sudom u Nikoziji.
Ako je vjerovati današnjim novinama i portalima (21.07.2014.g.) da je ročište zakazano za 23.07. 2014.g. i da je stečajni upravnik KAP-a odredio zasupnike KAP-a, a isto to je uradio i kupac vlasnik Uniproma, onda proizilazi, ako se sve ovo ovako „odigra“ – nadležnost suda u Nikoziji biće neupitna prema opšteprihvaćenim pravilima i principima Međunarodnog privatnog prava.
Ponavljamo, ovo su elementarne činjenice u vezi sa ovim pravnim pitanjem, a koje, nažalost, mogu biti presudne za utvrđivanje nadležnosti suda u Nikoziji, što predstavlja u startu vrlo nepovoljnu okolnost za tuženu stranu.
