Iz Ministarstva tvrde da je Martinović izrekao nekoliko teza koje su potpuno pogrešne i neutemeljene.
U reagovanju dostavljenom Portalu Analitika u Ministarstvu i preciziraju te teze:
Prva teza: “Ne ulazim u pojedine odredbe zakona. Mi smo tražili da se iz dnevnog reda Skupštine izuzme ovaj Zakon. Prvo formiranje Nacionalnog udruženja maslinara, a potom zakon”.
U pitanju je opasan presedan, kojim se rasprava o usvajanju zakona u Parlamentu Crne Gore, uslovljava formiranjem nacionalnog udruženja u situaciji kada je zakon dobio saglasnost matičnog i Zakonodavnog odbora Parlamenta, i nakon što je prethodno ispoštovana kompletna zakonom predviđena procedura - od javne rasprave, preko usaglašavanja sa Evropskom komisijom, do usvajanja predloga zakona na Vladi. Formiranje nacionalnog udruženja nema nikakve veze sa usvajanjem zakona.
Druga teza: “Usvajanjem zakona bio bi pospješen uvoz nekvalitetnog maslinovog ulja”.
Upravo je suprotno! Neusvajanjem zakona stvara se mogućnost da se i dalje u Crnu Goru uvozi nekvalitetno maslinovo ulje. Predlogom novog zakona (član 9), strogo je zabranjeno miješanje uvoznog ulja u rinfuzi sa domaćim maslinovim uljem i deklarisanje kao domaćeg proizvoda. Na ovaj način štitimo potrošače i proizvodjače koji hoće da rade pravilno i u skladu sa evropskim standardima. Ako se gospodin Martinović zaista zalaže za sprječavanje uvoza nekvalitetnog ulja, čudi njegovo zalaganje da se u Parlamentu ne raspravlja o Predlogu zakona koji upravo sprječava uvoz nekvalitetnog ulja.
Treća teza: Gospodin Martinović kaže da “nije protiv uvođenja evropskih standarda i propisa”.
U Predlog zakona, a na zahtjev Evropske komisije, uvrštena je podjela na kategorije maslinovog ulja u skladu sa evropskim standarima i pravnom tekovinom EU. Potrošači u Crnoj Gori imaju pravo da biraju da li će konzumirati ekstra, obično, lampante ili rafinsano maslinovo ulje. Mi ne možemo zabraniti da se na tržištu nađu sve kategorije maslinovog ulja. Ono što proizvođači mogu da urade je da se kupcima nametnu kvalitetom. Odlaganje usvajanja zakona neće doprinijeti poboljšanju kvaliteta pojedinih proizvođača. Ako je gospodin Martinović za uvođenje evropskih standarda, onda mu zakon koji je usaglašen sa EK ne može predstavlajti smetnju.
Četvrta teza: „da ne postoji valjana infrastruktura za sprovođenje zakona”.
Ponovo pogrešna teza. Usvajanjem zakona pokrenuće se procedura akreditacije laboratorije za analizu ulja i akreditacija panela za organoleptičko ocjenjivanje djevičanskog malsinovog ulja. To ne znači da panel za organoleptičko ocjenjivanje djevičanskog malsinovog ulja ne postoji, već da nije akreditovan. A bez akreditovanog panela i laboratorije nema ispravnog, kvalitetnog i valjano ocijenjenog maslinovog ulja. Povećanje konkurentnosti, pristup EU fondovima, zaštita kulture masline, samo su neke od oblasti koje će se regulisati predloženim zakonom.
Peta teza: da “nacionalno udruženje, kao krovna organizacija, može na kvalitetan način zauzimati stavove kada je u pitanju dalji razvoj maslinarstva”.
Ova teza je tačna i upravo je Ministarstvo poljoprivrede bilo inicijator formiranja nacionalnog udruženja. Spremni smo da pomognemo realizaciju ove ako to od nas bude traženo. Ali, još jednom ističemo, formiranje nacionalnog udruženja nema nikakve veze sa usvajanjem zakona. Zakoni se usvajaju u Parlamentu, a ne sjednicama Upravnih odbora NVO ili udruženja.
Zabrinjava i činjenica da iako su predstavnici Udruženja maslinara Bara bili upoznati sa finalnom verzijom Predloga zakona prije više od godinu dana, niko od članova udruženja nije poslao jedan jedini komentar, sugestiju ili predlog za izmjenu bilo kog člana predloženog zakona.
Naravno nije cilj donijeti zakon kojim će proizvođači biti nezadovoljni. Smatramo da smo uradili sve da svi koji su bili zainteresovani budu uključeni u njegovu izradu, da zakon bude usaglašen sa Evropskom komisijom i usvojen za doborobit svih. Vjerujemo da predloženi zakon može donijeti benefite proizvođačima maslina i maslinovog ulja u Crnoj Gori i mnogo bolje zaštititi prava i interese potrošača.
