Prema njegovim riječima stanje nacionalne ekonomije, odnosno parametri bruto domaćeg proizvoda i zaduženosti ne omogućavaju povećanje plata u javnom sektoru.
“Analize pokazuju da su i sadašnje plate veće 10 do 15 odsto u odnosu na mogućnosti. U uslovima dojučerašnje recesije i trenutnog blagog rasta BDP-a od 1,2 odsto u prvom kvartalu 2014. godine, ne može se opravdati povećanje plata. I postojeći deficit jasno ukazuje na tu činjenicu”, kazao je Kračković.
Sindikat prosvjete je početkom juna uputio zahtjev ministarstvu za povećanjem zarada za 15 odsto, a iz sindikata zdravstva da bi njima trebalo povećati zarade za pet odsto. Te zahtjeve su obrazložili činjenicom da im zarade nijesu povećavane već godinama, da ih je inflacija od tada značajno obezvrijedila, kao i da su njihove plate ispod državnog prosjeka.
Kračković je naveo da je za državu otežavajuća okolnost što Crna Gora posjeduje ogromnu i neracionalnu administraciju.
“Podaci govore da je u javnom sektoru zaposleno 60 hiljada radnika što čini 27,1 odsto svih zaposlenih. Na takvo zapošljavanje uticali su uglavnom vanekonomski faktori. Država je na sve moguće načine pokušavala da smanji stopu nezaposlenosti pa je tako samo gomilala administraciju, umjesto da kroz investicije u razvoj stvara pretpostavke za upošljavanje u realnom sektoru”, naveo je Kračković.
On smatra da greške treba kroz odgovarajuću reformu treba hitno ispraviti i da suština te reforme treba da bude drastično smanjenje administracije.
Kračković je kazao da je za povećanje plata u javnom sektoru neophodno da budu obezbijeđeni mnogo viši rast ekonomije, fiskalna i finansijska disciplina i reforma javne uprave.
Dodatni problem, kako je kazao, je što narednih godina na naplatu dolaze rate za ranije uzete kredite, a trenutni rast ekonomije ne garantu je njihovu urednu otplatu, isplatu plata i penzija bez novih dugoročnih zaduživanja.
Da bi se sve to obezbjedilo i omogućilo povećanje zarada potreban je rast BDP-a veći od šest odsto, a da bi se on ostvario, kako smatra Kračković, osnovni preduslov su investicije i na toj osnovi razvoj realnog sektora.
“Ako se ostvare vladine procjene o visini stranih investicija u narednim godinama moguće je očekivati pretpostavljene stope rasta. Međutim, kako sada stvari stoje, plašim se da ćemo na neke od tih investicija pričekati, a to će negativno uticati na rast i razvoj i mogući porast standarda zaposlenih”, naveo je Kračković.
On smatra da se ipak može pregovarati o poboljšanju standarda zaposlenih u prosvjeti i zdravstvu ali bez ispunjenja tri navedena zahtjeva nema uslova za povećanje plata.
“Ako se njima dozvoli povećanje, mišljenja sam da i ostala administracija neće sjedjeti skrštenih ruku. I na kraju da kažem da bi bio najveći zločin povećati plate na bazi dugoročnih zaduženja”, smatra Kračković.
