Prosječno mjesečno izdvajanje Amerikanaca za hranu iznosi 6,6 odsto ukupnog kućnog budžeta, dok Pakistanci moraju za hranu da potroše 47,7 odsto budžeta.
U Evropi, takođe, statistički podaci pokazuju da je udeo potrošnje za hranu mnogo manji u bogatijim nego siromašnim zemljama. Njemci izdvajaju za hranu 10,9 ukupnog kućnog budžeta, Britanci 9,1odsto, Francuzi 13,2, Italijani 14,2, Grci 16,5 odsto.
Navike u ishrani takođe utiču na količinu izdvojenog novca za kupovinu hrane koja se sprema kod kuće. Amerikanac u prosjeku potroši 2.273 dolara godišnje na hranu pripremljenu kod kuće, Njemci 2.481 dolara, Francuzi 3.037 dolara, a Norvežani 4.485 dolara.
Troškovi zavise od poreske politike države i subvencija u pogledu poljoprivrednih proizvoda, tako da postoje izuzeci od pravila, o čemu svjedoči podatak da je udio troškova u kućnom budžetu za hranu viši u Rusiji nego u Indiji. Rusi izdvajaju 31,6 odsto kućnog budžeta za hranu a Indusi 25,2 odsto.
Jedno od najvećih izdvajanja za hranu proporcionalno mjesečnim primanjima poslije Pakistanaca imaju Kamerunci 45,9 odsto, Kenijci 44,8 odsto i Alžirci 43,2 odsto.
U studiji se navodi da su zemlje koje najviše troše za hranu upravo države čiji su stanovnici najosjetljiviji u pogledu pothranjenosti.
Loša žetva ili iznenadna suša može lako da izazove glad mnogobrojnih Pakistanaca, dok prosječnom Amerikancu to nikako ne može da se dogodi.
(blic.rs)
