On je istakao da u ovoj oblasti još uvijek postoji crnogorsko zakonodavstvo koje treba da se uskladi sa evropskim propisima.
Kamarata je rekao da je teško ocijeniti pripremljenost zemlje na nepogode i uporediti kako su države pripremljene za katastrofe, posebno ako se radi o zemlji podložnoj zemljotresima.
On je dodao da je zadatak predstavnika EU da ukažu na opsanosti i utiču na to da se zemlja pripremi, te da je civilna zaštita jedan od aspekata pridruženja EU i odnosi se na poglavlje 27.
„Da bi se otvorilo poglavlje 27, vlasti u crnoj gori moraju da pripreme strategiju i akcioni plan za realizaciju aktivnosti u ovoj oblasti. Jedan od zadataka, nije samo da zemlja procijeni usklađenost sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti, već i da procijeni stvarnu spremnost i pripremljenost za odgovore“, ističe Kamarata i dodaje da se nada da će sporazum za učešće u mehanizmu civilne zaštite uskoro biti potpisan.
On je naglasio da je veoma važna primjena zakonodavstva u praksi, kada je u pitanju ova oblast, te da oni koji se bave pripremljenošću zemlje za vanredne situacije i civilnu zaštitu imaju punu podršku.
Kamarata je rekao da se zakoni po pitanju civilne zaštite ne primjenjuju svakodnevno već se kapaciteti moraju pripremati i ojačati kada se desi katastrofa.
Dalje navodi da kada su u pitanju nepogode postoji tendencija da se ulaganja odlažu zato što se katastrofe ne događaju svaki dan, ali i dodaje da ako se sistem ne pripremi blagovremeno može biti kasno.
„Pripremljenost za vanredne situacije bi trebalo da bude briga svih građana. Ne možemo predvidjeti zemljotrese, ali možemo osigurati da su naše zgrade i objekti izgrađeni na način da su otporni na veliki broj potresa. To je razlog zbog čega pripremljenost za katastrofe i vanredne situacije treba svakodnevno da se razmatra, a ne samo onda kada se dogode“, zaključio je Alberto Kamarata, piše dan.
Izvor: Dan; foto: mc.rs
