Da bi snimio svoj autoportet, robot je spojio pedesetak fotografija koje je napravio 7. februara prošle godine kamerom fiksiranom na jednoj svojih artikulisanih "ruku".
Mala pokretna laboratorija, teška jednu tonu, krstari četvrtom planetom od Sunca već punu marsovsku godinu, ili preciznije 687 zemaljskih dana.
Kjuriositi se spustio na Mars 6. avgusta 2012. u pokušaju da prodre u njegove tajne i ustanovi da li je ova planeta, koja danas djeluje veoma negostoljubivo, nekada davno podržavala život.
Glavni zadatak Kjuriositija je da, pomoću svojih 17 kamera i 10 naučnih instrumenata, analizira uzorke tla. Rover se kreće veoma polako - dosad je prevalio svega sedam kilometara, a krajnji cilj mu je planina Šarp, visoka 5.000 metara.
Iako zasad nije pronađen nijedan čvrst dokaz da je nekada na Marsu postojao život, Kjuriositi je prikupio čitav niz podataka koji ukazaju da je on u jednom trenutki bio moguć.
Analize koje je rover obavio otkrivaju da je voda jednom davno tekla Crvenom planetom. U stijenama su pronađeni i tragovi ugljenika, vodonika, kiseonika, sumpora i fosfora.
Ustanovljeno je da stijene sadrže glinene minerale, što ukazuje na prisustvo vode.
Američka svemirska agencija (NASA) ima u planu da 2020. na Mars pošalje Kjuriositijevog mlađeg brata, Kjuriositi 2.
B92
