Poslanik Demokratskog fronta, Nebojša Medojević, smatra da je NPL jedan od ključnih problema ekonomije Crne Gore, jer uz tajkune, koje je stimulisala država, predstavljaju proizvod organizovanog kriminala.
„Crnu Goru su opljačkali tajkuni, koji su uzeli kredite uz neadekvatne kolaterale. Oni to nijesu mogli sami uraditi, već uz pomoć dijela menadžmenta banaka. Zato se problem NPL-a ne može riješiti bez državnog tužioca“, rekao je Medojević na sjednici Skupštine na kojoj je razmatran Izvještaj o radu Centralne banke (CBCG) u prošloj godini.
On je tražio od predstavnika CBCG da saopšte da li su razlozi visokog učešća NPL u ukupnim kreditima poslovni i tržišni ili ima elemenata organizovanog kriminala.
„Da li postoje dogovori menadžmenta banaka da se krediti odobre, uz neadekvatno obračunat kolateral, a da se oni poslije ne mogu vratiti? Da li ste kontaktirali državnog tužioca i pokrenuli pitanje odgovornosti menadžmenata banaka“, pitao je Medojević.
On smatra da crnogorska ekonomija ide pogrešnim putem, prema dužničkom ropstvu i bankrotu, kao i da se problem NPL ne može riješiti bez državnog tužioca.
Poslanik Socijalističke narodne partije, Srđan Milić, saopštio je da su za visok nivo NPL-a odgovorni menadžmeti banaka, koji su odobravali kredite 2006. i 2007. godine, zbog čega sada ceh plaćaju građani Crne Gore.
„Niko od odgovornih u bankama nije odgovarao zbog odobravanja nenamjenskih kredita. Problem je u načinu na koji su se trošile naše pare“, poručio je Milić.
On smatra da je Izvještaj o radu CBCG za prošlu godinu dobro napisan, ali da bi trebalo napraviti korak više i početi sa rješavanjem postojećih problema.
Poslanik Socijaldemokratske partija (SDP), Damir Šehović, kazao je da se u rješavanju problema visoke nelikvidnosti realnog sektora očekuje aktivnija uloga CBCG.
On je naveo i da je u prošloj godini zabilježen pad stranih direktnih investicija (SDI) od 29 odsto, dok je javni dug porastao.
„Kamatne stope su previsoke za naš sistem, nivo SDI, od kojih u velikoj mjeri zavisimo, prošle godine je smanjen, dok se javni dug približava zabrinjavajućem nivou. Sve to ukazuje da je neophodno da zajednički tražimo rješenje“, rekao je Šehović.
On je dodao da nije pristalica administartivnog ograničavanja visine kamatnih stopa, ali da bi država trebalo da pomogne realnom sektoru tako što bi se preko Investiciono razvojnog fonda (IRF) plasiralo više kredita.
Poslanik SNP-a, Aleksandar Damjanović, smatra da je neophodno preduzimanje proaktivnih mjera kako bi se bankarski sektor stavio u funkciju razvoja, dok bi aktivnim trebalo obuzdati postojeći visok nivo kamatnih stopa.
On je kazao i da bi takozvani „podgorički model“ za rješavanje visokog nivoa NPL, koji podrazumijeva dobrovoljno finansijsko restrukturiranje, mogao doprinijeti saniranju tog problema, ali uz punu pažnju.
„Nivo NPL u prošloj godini smanjen u odnosu na 2012. tako što su matične banke u inostranstvu preuzele dio tih kredita od banaka u Crnoj Gori. Na taj način se ne ne može sistemski riješiti problem NPL-a“, rekao je Damjanović.
Poslanik Pozitivne Crne Gore, Mladen Bojanić, smatra da je CBCG dobrim dijelom odgovorna za visok nivo NPL-a u Crnoj Gori, jer je njena obaveza da kontroliše rad banaka koje su ih odobravale.
On je naveo da najavljeno donošenje zakona o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju, u cilju rješavanja problema visokog nivoa NPL, znači ponovno angažovanje države.
„To je bila obaveza CBCG. Podgorički model nosi ogroman rizik, jer se na taj način faktički nagrađuju oni koji su loše upravljali bankama. Pitanje je zašto ih CBCG nije na vrijeme sankcionisala“, rekao je Bojanić.
On je upozorio na problem značajnog smanjenja SDI u prošloj godini, ali i rasta državnog duga, čija je struktura veoma loša i koji će biti značajno uvećan kada počne gradnja autoputa.
Bojanić smatra i da bi se smanjenjem marže banaka moglo doprinijeti snižavanju kamatnih stopa.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Zoran Jelić, saopštio je da visok nivo NPL zabrinjava, dok nelikvidnost realnog sektora utiče na ranjivost ekonomskog sistema.
„Prošle godine zabilježena je pozitivna tendencija kada je riječ o NPL, pa očekujem da će zakon ko dobrovoljnom kreditnom restrukturiranju riješiti taj problem“, kazao je Jelić.
Poslanik Liberalne partije, Andrija Popović, pitao je kada se može očekivati odgovor Evropske centralne banke (ECB) o tome da li će tolerisati korišćenje zajedničke evropske valute u Crnoj Gori i da li je CBCG spremna za situaciju da euro bude ukinut.
„Šta ćemo raditi u tom slučaju i da li bi domaća valuta, pretpostavljam da bismo uveli perper, mogla da profunkcioniše odmah po ukidanju eura“, pitao je Popović.
Guverner CBCG, Milojica Dakić, saopštio je da je prošla godina, u kojoj je očuvana stabilnost finansijskog sistema i implementirane sveobuhvatne mjere fiskalne konsolidacije, bila godina oporavka Crne Gore.
„Ekonomski sistem je poboljšan, a pozitivni trendovi ostvareni su u većini privrednih sektora. Bruto domaći proizvod je porastao 3,5 odsto, dok je inflacija u decembru iznosila 0,3 odsto na godišnjem nivou“, rekao je Dakić.
On je naveo da je u bankarskom sektoru ostvaren rast kreditnih aktivnosti od tri odsto, dok je nivo novoodobrenih kredita porastao 15 odsto u odnosu na 2012. godinu i iznosio je 807 miliona eura.
„Bankarski sektor bio stabilan, likvidan i solventan. Problemi su se ogledali u visokom nivou NPL, od 17,7 odsto, i visokim kamatnim stopama“, rekao je Dakić.
On je dodao da je u cilju rješavanja visokog nivoa NPL pripremljen zakon o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju, koji bi se primjenjivao dvije godine.
„Taj zakon je namjenjen samo nelikvidnim, ali solventnim preduzećima, kako bi se uspostavili bolji dužničko-povjerilački odnosi sa bankama i obezbijedio pristup novim finansijskim sredstvima“, kazao je Dakić.
On smatra da Crnoj Gori ne prijeti dužničko ropstvo, kao i da ima prostora za smanjenje kamatnih stopa, ali da CBCG nema mehanizme, ni zakonska ovlašćenja da to uradi.
Viceguverner CBCG, Nikola Fabris, saopštio je da ta institucija nastoji da kroz primjenu „podgoričkog modela“ ublaži problem naplate loših kredita. On je dodao i da razgovori sa predstavnicima ECB po pitanju primjene evropske zajedničke valute u Crnoj Gori idu u dobrom smjeru, ali da se postavlja pitanje koji će mastrihtski kriterijumi za nju važiti.
izvor: Mina
