Reke su za nekoliko sati vratile ono što je decenijama u njih bacano, a nebriga države za održavanje i saniranje vodotokova i njihove okoline sada se pravda lošim zakonima, manjkom novca, preplitanjem nadležnosti i blagom kaznenom politikom.
Iako je prirodna nepogoda koja se desila u Srbiji probudila solidarnost i humanost i nadvladala stranačku podeljenost i neterpeljivost, glavni problem sada je - gde naći milijardu eura za obnovu, ako se zna da je budžet Srbije za ovu godinu blizu deset milijardi eura?
Birokratske procedure: Svesni sporosti i obima administracije EU čiji su predstavnici boravili u Srbiji proteklih dana i obećali finansijsku pomoć, koja u najboljem slučaju može da počne da stiže tek od septembra, Srbija će u obnovi, ipak, najviše morati da se osloni sama na sebe.
Tako je ministarka za saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović najavila da će se do 30. maja znati koliko je tačno šteta od poplava, što znači da od tog dana Srbija ima vremenski rok od deset nedelja da pripremi prijavu EU za naknadu štete. Nakon toga prijavu razmatra Evropska komisija i na odobravanje novca može da se čeka dva ili tri meseca.
Kristalina Georgieva, komesarka EU za humanitarnu pomoć i vanredne situacije rekla je prilikom boravka u Beogradu da je humanitarna pomoć već počela da stiže, ali da se: "Na novac iz IPA fondova i Fonda EU za vanredne situacije čeka neko vreme".
Objasnivši da aplikacija za pomoć EU treba da sadrži precizne potrebe, Georgieva je ocenila da pomoć iz EU “sigurno neće moći da pokrije kompletnu štetu".
Međutim, iako se niko od zvaničnika EU nije upuštao u prognoze koliko bi tačno novca Srbija mogla da dobije olakšavajuća okolnost je ta što će Srbija moći da dobije novac iz IPA fondova koje nije iskoristila 2011. i 2012. godine, što inače nije praksa.
Iako je evropski komesar za regionalnu saradnju Johanesen Han rekao: "Sa Srbijom postupamo kao da je zemlja članica i deo naše porodice", nakon obilaska poplavljenih mesta ni on nije mogao da navede okvirnu sumu novca koju će dobiti Srbija, ali je istakao da će srpskim vlastima značajna količina novca biti na raspolaganju.
"Potrudićemo se da što pre rešimo sve probleme tako da za godinu dana sve ponovo bude dovedeno u red", izjavio je Han i naveo da su eksperi EU na terenu sa ekspertima iz Srbije da bi Srbija što pre podnela neophodne aplikacije da bi se novac dodelio najugroženijim oblastima.
Pomešane nedležnosti: O tome šta su donele, a šta odnele poplave svakako najbolje svedoči cifra od milijardu evra kojom treba rekonstruisati elektroenergetski sistem, osposobiti putnu infrastrukturu, sanirati štete na kućama i drugim objektima i kreirati ekonomski rast.
Prema poslednjim podacima u poplavama je ugroženo 1,6 miliona ljudi, iseljeno je 31.879 hiljada gradjana, srušena su, bez Obrenovca, 1.763 objekta i poplavljeno 2.260 kuća. Oštećeno je oko tri i po hiljade kilometara puteva, na opštinskim putevima srušeno je 200 mostova, a na važnim putevima srušeno je 30, a oštećeno 50 mostova, i poplavljeno oko 83.000 hektara oranica.
Zašto se sve ovo desilo? Stručnjaci za erozije, vodotokove, zemljište i poljoprivredu odgovorili su: "Zbog pomešanih nadležnosti".
-Zakazali smo u prevenciji, jer rečne poplave se mogu najaviti danima unapred, tvrdi professor dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.Objašnjavajući da se poplave na malim slivovima teško mogu predvideti, ali da slivove treba dovesti u stanje pripravnosti kao ne bi dolazilo do erozija i klizišta nakon poplava - što se upravo dešava u Srbiji, Ristić je izneo konkretna rešenja za budućnost.
Prvo treba promeniti loš Zakon o vodama po kojem su bujučni vodotokovi prepušteni lokalnim samoupravama, a sada se videlo koliko su opštine spremne da se odbrane od poplava. Dakle, to sve treba da kontroliše država. Zatim u priobaljima reka, po njegovoj oceni,vlada potpuni urbanistički haos pa je čitava hidrografska mreža pretvorena u deponije zbog čega treba pooštriti kaznenu politiku.
"Kada bacate smeće u vodu to je isto kao da bacite šibicu u rafineriju", opisao je profesar Ristić.
Prema njegovim rečima država mora da promeni odnos prema vodoprivredi jer trenutno postoje: "Srbija vode", "
Bog kao krivac? Ipak, direktor "Srbija voda" Goran Puzović na direktno pitanje: "Ko je kriv", odgovara: "Kriv je Bog".
Puzović konstatuje da ovu situaciju niko nije mogao da predvidi jer takve poplave nikada nisu vidjene u Srbiji, ali i da je iz budžeta svake godine sve manje novca izdvajano za vodoprivredu jer nas je vodila misao: "Neće valjda nas zadesiti nepogode".
On tvrdi da u naredne dve do tri godine sledi posao kojim moraju da se bave inženjeri kada se radi o nasipima i sprečavanju poplava i podseća da su poplave pogodile Srbiju i 2006. godine ali da je tada vodostaj reke Dunav rastao dvadeset dana pa ni jedan grad nije pao."Sada smo imali bujicu koju nismo mogli da kontrolišemo. SAD je velika zemlja pa ne mogu da se odbrane od uragana", naveo je Puzović precizirajući da do jeseni odnosno zime moraju biti popravljani mostovi, putevi i nasipi da bi se koliko – toliko podigao odbrambeni sistem. "Ova lekcija je bila skupa za Srbiju, moramo se okrenuti preventivi", zaključio je Puzović.
Zbog loše preventive stradao je i Obrenovac, opština koji ima oko 72 hiljade stanovnika od kojih je trećina evakuisana. Okružen sa tri reke: Savom, Kolubarom i Tamnavom potopljen je za svega nekoliko sati od ponoći do pet ujutru.
Međutim, Srbija iz sopstvenih grešaka kao da ništa nije naučila. Krajem aprila 2005. godine potopljeno je vojvođansko selo blizu granice sa Rumunijom Jaša Tomić koje ima oko 3.600 stanovnika. Poplave nisu zaobišle Srbiju ni 2012. i 2013. godine samo u manjem obimu i sa manje ljudskih i materijalnih žrtava.
O kanalima koji bi mogli sprečiti poplave niko ne brine još od 2006. godine, a kredit od sto miliona dolara koji je Svetska banka pre godinu dana odobrila Srbiji još nije ratifikovan.
Krediti i prioriteti: Savetnica za medije u beogradskoj kancelariji Svetske banke Vesna Kostić navela je da bi Srbija sada mogla da
povuče tih sto miliona dolara kredita kao i donaciju Svetske banke koja iznosi 150 hiljada dolara. Kostić je objasnila da je sada potrebno promeniti namenu tog kredita, odnosno da putevi koji su navedeni za korišćene tog kredita sada nisu prioritet.Prema ranijim objašnjenjima finasnijskih stručnjaka iz vlade, Srbija taj kredit nije ratifikovala jer bi on povećao njenu zaduženost, ali zbog novonastale situacije zaduženost je pala u drugi plan. Sada se traže jeftini krediti kako bi se najpre oporavio energetski sisitem, a zatim infrastruktura. Ovo je možda zaista šansa da konačno zaista počne valjana popravka puteva, priobalja i svega onoga što umanjuje štete od poplava. U protivnom pokazana humanost i solidarnost mogle bi da se istope već sa sledećom poplavom.
Violeta CVEJIĆ
