Ševčenkova je prošle godine dobila azil u Francuskoj, nakon što je osmislila širenje svoje prvobitno ukrajinske organizacije na Kanadu, Njemačku i Izael, a osim što je otvorila dušu, otvorila je i vrata glavnog sjedišta Femena u Parizu ekipi britanskih snimatelja.
- Kada me pitaju o počecima Femena, kažem im da sam imala veliki razlog za to, jer sam rođena kao žena, u ovo vrijeme, i u ovom društvu- priča ona. - U jednom trenutku, osvrnete se oko sebe i shvatite da nećete da živite kao vaša majka, kao vaša tetka, kao vaše komšinice. Hoćete nešto drugačije, ali ne znate šta, jer vam niko nije rekao da nešto drugačije postoji. Najprije je u meni bio samo gnijev, i gnijev je ono što još uvijek u sebi nosimo, a sa svakom novom akcijom - on raste-.
“Akcije“ sprovedene tokom proteklih godina obuhvataju gnijevne proteste protiv nasilja tokom proruskog skupa u krimskom grafu Simferopolju, mobing turskog premijera Erdogana prilikom posjete biračkom mjestu i ometanje skupova protiv abortusa u Španij i Kanadi
Ostale mete su im ruski predsjednik Putin, koji im je i dalje najveći “ljubimac” i koji je nedavno na Tviteru bio zasut pravom gologrudom lavinom, pri čemu je svaka fotografija bila potpisana sa JE..I SE PUTINE!”, kao i religijske grupe svih vjeroispovesti, prostitucija, nasilje u porodici, homofobija i fašizam. U svim akcijama, Ševčenkova se nalazi u samom srcu kampanje, jurišajuči na neprijatelja golim grudima ispisanim parolama.
-Toples koristimo kao stil protesta, da bismo pokazali da su žene te koje protestuju - objašnjava glavni “zaštitni znak” svog aktivizma.
To je pristup koji se može pokazati kao kontroverzan, što Ševčenkova odlično zna, pošto je bila prinuđena da bježi iz domovine, u kojoj je izazvala gnijev i vlasti i vjerskih grupacija.
- Prije godinu dana, lancima sam se vezala za osam metara visoki drveni krst na glavnom trgu u Kijevu. Protestovale smo protiv veze između crkvenih odora i uticaja religije na društvo. A onda mi je jednog jutra na vrata zakucala tajna služba. Bila sam spremna za takvu situaciju, i pobjegla sam kroz prozor, preko terase, i napustila zemlju samo sa pasošem i mobilnim telefonom-, prisjeća se Ševčenkova. Zbog ovog bijega ostala je odsječena od prijatelja i porodice u Ukajini, ali od njih ju je odvojio već i njen angažman u Femenu.
Ovo što radim nije moj posao. To je moj život. Ja sam više aktivistkinja nego što sam nečija ćerka i više sam aktivistkinja nego što sam šta ti ga ja znam, nečija prijateljica, ili nečija djevojka. To nije posao, to mi je život. Koliko puta, moram da vam ponavljam?- pita odlučna i agresivna gologruda aktivistkinja.
(blic.rs)
