Forum je bio prilika da pomenuti učesnici razmijene mišljenja i iskustva o aktuelnim ekonomskim dešavanjima, kao i da kroz otvorenu debatu diskutuju o kretanjima u bankarskom sektoru i perspektivama za oporavak. Poslovanje stranih banaka u Crnoj Gori, šanse i planovi za budućnost, rješavanje problema loših kredita i dr. bile su neke od tema o kojima se raspravljalo na Forumu.
Na Forumu je konstatovano da stanje u bankarskom sektoru karakteriše veća stabilnost, ali i da visok nivo NPL -a i niska kreditna aktivnost još uvijek predstavljaju izvjesne rizike za finansijski, kao i, posljedično, za fiskalni sistem.
Zašto je visok nivo NPL-a rizik za ukupan sistem?
Problem u servisiranju kredita predstavlja rizik bankarskog sektora, ali indirektno, i fiskalni rizik. Prisutan i dalje visok udio loših kredita u ukupnim kreditima direktno pogađa banke i utiče na priliv gotovine i buduću likvidnost. Prihod i profit su značajno manji od potencijalnih, i banke, i dalje, pribjegavaju obazrivijoj kreditnoj politici. Poslovni ambijent u kojem banke teže daju kredite, traže veće/bolje obezbjeđenje i relativno višu kamatnu stopu, zbog povećanja margina za kreditni rizik, negativno utiču na likvidnost i solventnost preduzeća, što, dalje, usporava oporavak privrede. Povezano sa ovim, prilično niska akumulacija vrijednosti kod preduzeća, kao i kod fizičkih lica, dodatno umanjuju potencijale za dinamičniji oporavak. Proizilazi da je upravo ovaj ”začarani” krug, u kojem banke imaju visok nivo nekvalitetnih kredita u svom portfoliju i nerado kreditiraju, a krediti su privredi trenutno neophodni za oporavak, najveći izazov sa kojim se privreda Crne Gore, i mi kao kreatori ekonomske politike u njoj i dalje suočavamo.
Koji su mogući pravci rješavanja problema NPL-a?
U pravcu saniranja problema visokog nivoa NPL-a, pokrenuta je realizacija projekta pod nazivom „Podgorički pristup“, koji implicira dobrovoljno restruktuiranje loših kredita banaka, zasnovano na novim mjerama podsticaja za banke i kompanije da usklade procjenu njihovih kreditnih portfolija sa post-kriznim ekonomskim uslovima njihovih dužnika. Projekat ima za cilj da, kroz neophodno unapređivanje kvaliteta kreditnih portfolija banaka, omogući revitalizaciju bankarskog kreditiranja produktivnih sektora crnogorske ekonomije. Cilj projekta je i da se istaknu negativne tendencije i korjeni problema razvijeni prije krize, kako se oni više ne bi ponovili. Ovakav pristup je neophodan, kako bi privreda mogla da razvije svoj ekonomski i društveni potencijal, a banke da povrate svoju sklonost ka kreditiranju bez straha od preuzimanja dodatnog rizika u njihovim naslijeđenim portfolijima.
Veoma važan i, s tim povezan, cilj je obezbijediti da banke razviju sisteme i praksu procjene rizika koje će uključiti u svoje buduće kreditne odluke, a sa ciljem očuvanja kvaliteta kreditnog portfolija za slučaj ponovnog otvaranja recesivnog ekonomskog ciklusa u budućnosti.
Unapređivanje kvaliteta kreditnog portoflija banaka zahtijeva složene interne aktivnosti menadžmenta banke i zajmoprimca koje oni moraju da preduzmu, svako u svom domenu. Takođe, neophodno je otvaranje dijaloga između banke i zajmoprimaca zasnovanog na realnom dogovoru o budućim poslovnim izgledima i mogućnostima za servisiranje duga u skladu sa unaprijed utvrđenim planom; mobilizacija podrške od eksperata za naplatu kredita i restrukturiranje kao i eksperata iz pravne profesije i sudskih institucija; dostupnost novog finansiranja, ili od postojećih banaka ili od novih zajmodavaca koje će pomoći kompanijama da preduzmu nove inicijative sa kojima bi povećali mogućnost servisiranja postojećih obaveze; i na kraju, određena usklađivanja pravnog i regulatornog okvira radi uklanjanja postojećih prepreka za restrukturiranje kredita.
Ovo iz razloga što niska kreditna aktivnost negativno utiče na likvidnost ukupne ekonomije i na mogućnost finansiranja potrošnje i investicija, a što indirektno povećava rizik neostvarenja planiranih stopa rasta i budžetskih prihoda.
Pored toga što se u ovom pristupu razvija način rešenja nekvalitetnih kredita, direktno putem dobrovoljne saradnje među zainteresovanim stranama, akcenat je stavljen i na pronalaženje sistemskog rešenja kroz Zakon o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju, za čiji je Nacrt upravo završena javna rasprava. Ovim zakonom se planira trajno rješenje kojim se nastoji obezbjediti: (1) podsticanje oporavka dužnika, odnosno korisnika hipotekarnih kredita u finansijskim teškoćama restrukturiranjem dugova; (2) očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i (3) omogućavanje pristupa novim sredstvima finansiranja radi stimulisanja ekonomskog oporavka i rasta.
Realizacija projekta rezultiraće višestrukim benefitima, i to za:
- banke, jer dobijaju „zdravije“ klijente,
- privredu, jer će interakcija privrednih subjekata imati pozitivne efekte, a revitalizovana preduzeća će dati doprinos oživljavanju ekonomske aktivnosti i, time, ekonomskom rastu i razvoju,
- Centralnu banku Crne Gore, jer će biti unaprijeđeno zdravlje bankarskog sistema i
- Državu, jer će, kroz oporavak poreskih obveznika, biti stvorena osnova za povećanje budžetskih prihoda.
Raduje i motiviše na dalje napore činjenica su učesnici Foruma saglasni u ocijeni da je Podgorički model mehanizam za ublažavanje problema visokog učešća loših kredita i da su dali snažnu podršku njegovoj afirmaciji i primjeni. (Autor je ministar finansija u Vladi Crne Gore)
