Budući da glodari prodorno cvile, gornje frekvencije raspona zvuka su one koje mačije uho posebno dobro otkriva pa u tome nadmašuje pse i ljude. Kad se sjetite da naše detektovanje akustičnih vibracija seže do otprilike dvadeset hiljada Herca, a mačije do pedeset hiljada, sigurno smo gluvi na kakofoniju zanimljivih zvukova.
Posmatrajte bilo koju mačku, bez obzira na to da li vrijeba ubojitim namjerama ili je totalno opuštena, i često ćete videti kako njene uši odjednom kreću u akciju, a vi možda uopšte nećete čuti zvuk koji ih je doveo u potpuno budno stanje.
U početku ćete možda vidjeti njene "ušne resice" ljevkastog oblika koje su, sa svojom mogućnošću okretanja za 180 stepeni, izrazito pokretljive, idizajnirane za pojačavanje zvuka, kako se okreću (često nezavisno jedna od druge) slično radaru koji pokušava da odredi preciznu lokaciju zvuka.
Taj proces se zbiva u srednjem i unutrašnjem uhu koji vibriraju u reakciji na frekvenciju opaženog zvuka, a nervne ćelije u ušima prenose informacije do mozga.
Nakon što je od svakog uha primio različite poruke, mačiji mozak ih upoređuje i određuje odakle dopire zanimljiv zvuk. U skladu sa frekvencijama zvukova koje ispuštaju glodari, ova metoda otkrivanja smiera obično je uspiešnija kod viših nego kod nižih frekvencija (što takođe objašnjava zašto mačke obično više reaguju na ženske, a manje na muške glasove), kad će mačka biti prisiljena da koristi i svoje čulo vida.
Izvor: index.hr; foto: b92.net
