“To može da znači da ponovo oživljava interes investitora uopšte, a da se unutar tog procesa obnavlja interesovanje za Crnu Goru. Uz to dinamika rasta priliva investicija je na godišnjem nivou 12 odsto bruto domaćeg proizvoda BDP, što naravno nije dovoljno, ali daleko od toga da je loše”, kazao je Kostić agenciji Mina biznis.
On smatra da bi se slično moglo reći i za strukturu priliva, gdje je uočljivo jačanje investiranja koje nije u nekretnine.
Prema preliminarnim podacima Centralne banke CBCG, ukupan priliv stranihura direktnih investicija u prva dva mjeseca ove godine iznosio je 65,5 miliona e, dok se istovremeno iz zemlje odlilo 19,7 miliona eura. Ukupan odliv je, u odnosu na isti period prošle godine, porastao 59,7 odsto.
Neto strane direktne investicije, odnosno razlika između njihovog priliva i odliva, u prva dva mjeseca su iznosile 45,9 miliona eura, što je 76 odsto više nego u uporednom periodu prošle godine.
Kostić je saopštio da visok odliv kapitala, s druge strane, predstavlja kontratrend, koji značajno relativizuje povoljnosti povećanog priliva i može istovremeno da ukazuje na prisutstvo mnogo faktora, različitih po karakteru i uticaju.
On je upozorio da bi trebalo imati na umu da značajnog investiranja nema bez slobodne repatrijacije profita, odnosno da ukoliko investitori ne mogu slobodno iznijeti profit iz zemlje u kojoj su investirali, slabi motivacija za ulaganje u nju.
Kostić je dodao da i u slučaju kada je investitorima omogućeno slobodno iznošenje kapitala, značajan odliv može da ukazuje na smanjenu atraktivnost investicionog ambijenta i klime zemlje.
“To u ovom momentu ne izgleda logično, imajući u vidu ostvareni priliv. Naizgled, prisutna su dva divergentna procesa, a u stvari se radi o dvije strane procesa investiranja”, naveo je Kostić.
On smatra da je za privlačenja ozbiljnih investitora i povećanje stranih direktnih investicija u narednom periodu neophodno potencirati ono što ulagače najviše zanima i što podrazumijeva sigurnost investiranja, odnosno zaštitu vlasništva, slobodno iznošenje profita, stimulativnu fiskalnu i regulatornu politiku, fleksibilno tržište rada, zaštitu konkurentnosti i eliminisanje korupcije.
“Pored toga, investitori preferiraju edukovanu radnu snagu”, poručio je Kostić.
