Brodovi opremljeni sondama otkrili su od petka dva izvora zvuka na dnu mora južnog dijela Indijskog okeana. Ti izvori emituju zvuk frekvencije 37,5 kHz, identično kao i "crne kutije".
Pomoću "crnih kutija", može da se objasni skoro 90 odsto nesreća. Ti uređaji, uvedeni u vazduhoplovstvo od 1960. godine, smješteni su u veoma čvrste i otporne metalne kutije.
Posle 23 mjeseca na dnu Atlantskog okeana, na 3.900 metara dubine, opstali su svi podaci iz "crnih kutija" aviona Air France čime je skinut veo tajne s nesreće tokom leta Rio-Pariz 1. juna 2009.
Teške po sedam do deset kilograma, te kutije su u stvari narandžaste boje, s reflektujućim bijelim prugama da bi se lakše našle. Podaci koje snimaju su zaštićeni u izolovanom kućištu koja može izdržati veliki pritisak - do dubine mora od 6.000 metara, i izloženost veoma visokoj temperaturi - jedan sat na 1.100 stepeni Celzijusa.
Podaci su kod prvih verzija tih snimača registrovani mehanički, na foto-papiru, zaštićenom u crnom kućištu, te otuda i termin "crna kutija".
Komercijalni avion po proposima ima dvije "crne kutije" koje se zovu DFDR ("Digital Flight Data Recorder" - digitalni snimač podataka leta) i CVR ("Cockpit Voice Recorder" - snimač razgovora u pilotskoj kabini).
DFDR svake sekunde bilježi sve parametre leta - brzina, visina, kurs, podatke o radu motora, pritisku, u trajanju od ukupno 25 sati. CVR snima razgovore u pilotskoj kabini tokom leta, i sve druge zvuke koji se tamo čuju.
Analiza zvuka čak omogućava da se utvrdi i režim rad motora aviona.
"Crne kutije" su opremljene uređajem koji, kada se potopi u vodu, počne da emitije ultrazvučni "bip" svake sekunde i to čini najmanje 30 dana. Taj zvuk mora biti takav da se može detektovati posebnim uređajima - sonarima, sa bar dva kilometra udaljenosti.
Malezijski avion je nestao 8. marta, što znači da je ostalo veoma malo vremena da se nađu "crne kutije" prije nego što prestanu da emituju signal, ako se to već nije desilo.
Posle nesreće aviona na liniji Rio-Pariz, francuski istražitelji iz Službe za istragu i analize (BEA) su preporučili da se vrijeme emitovanja signala za nalaženje registratora leta produži sa 30 na 90 dana.
Oni su predložili i da se taj signal emituje na nižoj frekvenciji, od osam do devet KHz, umjesto na 37,5 KHz kako je sada, da bi se pri potrazi mogao čuti i pomoću drugih uređaja, a ne samo pomoću posebnih sonara.
Francuske vlasti su tada sugerisale i da se osnovni parametri leta (pozicija, visina, brzina, kurs, oznaka latelice) stalno emituju, u realnom vremenu, iz aviona ka satelitima, kao i da svaki vazduhoplov ima uređaj za automatsko emitovanje signala upozorenja u slučaju nesreće.
Ti predlozi nisu sprovedeni. Neobjašnjiv nestanak Boinga 777 Malaysia Airlinesa tokom leta Kuala Lumpur-Peking, sa 239 ljudi, mogao bi podstaći međunarodne vlasti da ubrzaju razvoj propisa.
Izvor i foto: B92.net
