Žugić je kazao da se tim zakonom uvodi novi fiskalitet i kreira politika oporezivanja prihoda i dobiti za djelatnost proizvodnje ugljovodonika, takozvane apstrim /upstream/ industrije, odnosno oporezivanja kompanija koje se bave istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa.
„Na ovaj način uspostavlja se sistem koji će podrazumijevati stabilne i izdašne prihode za državu uz istovremeno definisanje transparentne poreske politike na dugi rok što je posebno važno kod upstream industrije“, rekao je Žugić.
Imajući u vidu da se radi o eksploataciji prirodnih bogatstava koja su neobnovljivi resursi i praksu država koje su uvele tu vrstu poreza, predloženo je da poreska stopa na prihode od upstream industrije iznosi 59 odsto.
„Predlog zakona se zasniva na modelu ekstra poreza na prihod ostvaren za obavljanje upstream djelatnosti dok bi se dobit ostvarena od obavljanja drugih aktivnosti koje nijesu direktno povezane sa tom industrijom oporezovala shodno odredbama Zakona o porezu na dobit kompanija“, objasnio je Žugić.
Zakonom je uređen način obračunavanja i plaćanja poreza na ugljovodonike, kao i odgovarajuća kaznena politika.
Zakon propisuje da se 20 odsto ostvarenih prihoda uplaćuje u tekući budžet, a da se za preostali dio prihoda osnuje specijalni fond za upravljanje sredstvima od naftnih aktivnosti.
„Tu smo imali dileme oko toga na koji način organizovati fond. Moj predlog koji nije prošao na Vladi je bio da taj fond bude u dijelu Ministarstva finansija čisto zbog toga da imamo što manje osnovanih agencija, radnih tijela i savjeta, jer bi fond u tom slučaju imao samo evidencioni karakter, a namjena bi se definisala zakonom“, saopštio je Žugić.
Većina u Vladi je, kako je rekao, odlučila da to bude poseban fond.
Sredstima iz tog fonda, kako je podsjetio Žugić, finansirali bi se infrastrukturni projekti od opšteg interesa, dok bi se dio prihoda usmjerio za pokriće deficita penzionog fonda.
Žugić je saopštio da je deficit u finansiranju penzija ove godine preko 140 miliona EUR.
„Ovih dana se bavimo istraživanjem, uprednim iskustvima i komparativnom praksom da nađemo još neke izvore finansiranja deficita Fonda penzijsko invalidskog osiguranja (PIO) i možda je prava prilika da se ovaj fond evidenciono osnuje odmah“, dodao je Žugić.
On smatra da bi trebalo i dio od koncesija, nezavisno od toga da li pripadaju opštinama ili državi, da ide u taj fond, kao i dio od prihoda po osnovu igara na sreću i potrošnje električne energije i goriva.
„To otežava građanima ali olakšava onima koji su najstarija populacija i koji najmanje mogu da obezbijede sebi sredstva“, rekao je Žugić.
Mladen Bojanić iz Pozitivne Crne Gore imao je primjedbe na upotrebu riječi upstream u tekstu zakona i predložio da se ukoliko je to moguće, nađe neki drugi termina.
Njega je zanimalo i kako je određeno da poreska stopa na prihode od upstream industrije iznosi 59 odsto.
Poslanik Socijalističke narodne partije (SNP), Srđan Milić je kazao da u Crnoj Gori preko 40 različitih državnih institucija ima pravo da daje koncesije, a da na jednom mjestu ne postoji evidencija prihoda iz te oblasti.
Poslanik Demokratske partije socijalista (DPS), Filip Vuković smatra da zakon treba donijeti što prije i da on treba da bude što stimulativniji.
„Ne treba praviti poređenja sa državama koje su velesile u toj oblasti“, rekao je Vuković.
Pomoćnik ministra ekonomije, Marko Vujović rekao je da je istraživanje nafte i gasa specifičan biznis u kojem nema puno različitih načina izvođenja u tom poslu.
„Postoji par načina koji se primjenjuju svuda u svijetu. Ovaj poreski sistem nije na puno mjesta primijenjen, ali je najbolji sistem“, rekao je Vujović.
Želja je, kako je naveo, bila da se što više toga definiše regulativom kako se ne bi ostavljao prostor za neke velike pregovore nakon što se odaberu partneri.
„Porez je kao model izabran jer mi u ovom momentu ne znamo što imamo, a želimo da privučemo nekoga ko treba da potroši više stotina miliona EUR u istraživanje s mogućnošću da ne nađe ništa. Zemlje koje već znaju da imaju određene rezerve mogu da idu i na model podjele proizvodnje ili unaprijed plaćanja“, objasnio je Vujović.
Time se, kako je kazao, rasterećuju investitori u startu, ali u momentu kad oni počnu da zarađuju, zarađuje i država Crna Gora.
Ministarstvo ekonomije objavilo je 7. avgusta prvi tender za dodjelu ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u crnogorskom podmorju. Rok za podnošenje ponuda produžen je sa 28. februara na 15. maj ove godine. Tender obuhvata 13 blokova u Jadranskom moru ukupne površine 3,19 hiljada kilometara kvadratnih.
Odbor je usvojio i Predlog odluke za kontrolno saslušanje ministara finansija i ekonomije Radoja Žugića i Vladimira Kavarića, kao i stečajnog upravnika Solane „Bajo Sekulić“, radi pribavljanja informacija o stečajnom postupku u tom preduzeću sa posebnim naglaskom na zaštitu prava radnika i imovine, koji je podnio Milić. (Mina business)
