Naš sagovornik objašnjava da kada dođe do udesa aviona upali se ELT, jer je on nezavisan uređaj i ima svoje napajanje. Stoga je prava misterija zašto se ovaj put nije aktivirao.
„Kada je francuski avion pao iznad Atlantika, prije nekoliko godina, signal ELT je pokupljen iznad okeana i avion je uskoro pronađen. Takođe, postoje i drugi sistemi koji nisu vezani za njega koji bi trebalo da pošalju signal direktno u fabriku Boinga, kaže Čapunović.
Misterija oko nesreće malezijskog aviona je mnogo, a nekoliko mogućnosti je otvoreno. Na primjer, u slučaju otmice aviona, ukoliko se pilotu naredi da ugasi transporder, onda je avion nevidljiv za radare, objašnjava naš sagovornik.
On naglašava da današnji radari koriste upit –signal se od radara pošalje prema avionu, a avion koji primi signal ga obrađuje i vraća nazad. Signal u sebi sadrži pozivni znak aviona, njegovu visinu i brzinu, kaže Čapunović. Prema njegovim riječima, ako se taj uređaj isključi, onda je avion nevidljiv za radar, osim za vojne radare, koji mogu da vide samo tačkicu na ekranu, ali ne mogu da vide podatke o avionu, izuzev brzine i možda visine.
Upitan što je sa mogućnošću traženja aviona preko satelita, sagovornik Portala Analitika kaže da je izašla vijest da su kineski sateliti snimili tri objekta koja su dosta velikih dimenzija i da bi to mogli da budu djelovi aviona, zbog čega će danas brodovi krenuti u potragu.
Čapunović ističe da ako bi se dogodilo da je avion otet i da su mu isključeni uređaji za praćenje, i ako je pokušano slijetanje, a avion nije doživio veliku havariju, ne bi se oglasio ELT. To je jedan od mogućih scenarija, napominje kontrolor letjenja u Podgorici.
Kako kaže, dok se ne nađe barem komad aviona, a dešavalo se ranije, kada nije bila tako razvijena tehnika, da se avion ne pronađe, biće još raznih priča i pretpostavki.
"Ipak, vjerujem da će se događaj uskoro rasvijetliti, iako nije uvijek naći letjelicu. Uostalom, cijeli prostor nije prekriven radaraima, domet vojnog radara je do stotinak milja, a sekundarni radari sa kojih je avion nestao imaju domet 250 milja. U tom dijelu u kom je avion nestao bio je i krajnji domet radara", objašnjava Čapunović.
Sagovornik Portala Analitika ističe da je zanimljivo da se avion nije izgubio samo sa radara, i sa radio veze, već se izgubio i sa sistema koji se zove ADSB, koji je sličan radaru i na mjestu sa koga je avion nestao taj sistem ima pokrivanje.
„Taj signal izmedju ostalih koristi sajt www.flightradar24.com na kome se uživo mogu pratiti letovi, što je još jedna činjenica u prilog tome da je avion najvjerovatnije doživio udes“, kaže Čapunović iz Terminalne kontrole letjenja u Podgorici.
Potraga za Boingom 777-200 Malasya Aira sa 239 putnika se nastavlja, kao i pretpostavke o njegovom misterioznom nestanku.
