Komisija je sredinom prošle godine raspravljala o prodaji beranskog Rudnika mrkog uglja i problemu radnika koji su u tom periodu štrajkovali u jami Petnjik, tražeći isplatu sedam zarada i povezivanje radnog staža za 18 mjeseci.
Rudnik mrkog uglja, u kojem je nekada radilo i do 700 radnika, sredinom 2007. godine kupila je grčka kompanija Balkan energy vlasnika Viktora Restisa, zakupca Svetog Stefana.
Predstavnici kompanije Balkan Energy su tada obećali da će proizvodnja početi u roku od pola godine i će uložiti oko 20 miliona eura u proizvodnju i 100 miliona u izgradnju termobloka.
Komisija je prošle godine više puta raspravljala o prodaji Hotelsko turističkog preduzeća (HTP) Boka, koje je kupila Vektra Montenegro, biznismena Dragana Brkovića.
Iz Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte tada su saopštili da je postupak privatizacije HTP Boka sproveden transparentno i u skladu sa zakonom, ali su najavili mogućnost raskida privatizacionog ugovora, kao jednog od mogućih načina za rješavanje problema u toj kompaniji.
Vektra Montenegro kupila je krajem decembra 2007. godine 59,45 odsto kapitala HTP Boka, uz obavezu da u preduzeće uloži 350 miliona eura, izgradi i renovira četiri hotela za tri godine i zaposli 1.2000 radnika. Umjesto najavljenih investicija, srušen je hotel Tamaris, Igalo je devastiran, dok su drugi objekti prodati ili dati u zakup. Hotel Plaža, koji odavno nije u rangu traženih hotela, radi samo četiri do pet mjeseci godišnje.
Radnicima se duguju plate, naknade za prevoz, regresi i doprinosi, dok je ročište za uvođenje stečaja u kompaniju više puta odlagano. Kompanija OTP faktoring, koja se bavi otkupom potraživanja i loših kredita kod CKB, podnijela je krajem novembra 2011. godine Privrednom sudu zahtjev za uvođenje stečaja u više preduzeća u vlasništvu Brkovića, zbog duga od skoro 100 miliona eura.
Uvođenje stečaja je traženo i za kompanije Vektra Montenegro, Vektra investments, Horizon Logistics i Vektra Aviation.
Komisija je o procesu prodaje barske Marine raspravljala sredinom septembra, kada su predstavnici uprave kompanije tvrdili da je za eventualne propuste i probleme u privatizaciji odgovorna država. Oni su pozvali nadležne da utvrde da li je ranije bilo krađa u barskom preduzeću.
Kupoprodajni ugovor za 54,3 odsto akcija Marine Bar zaključen je krajem decembra 2009. godine sa konzorcijumom kupaca Multikapital iz Rige u kojem su Latvijas Krajbanka i kompanija SIA Multikapitals. Iz Vlade su ranije saopštili da vlasništvo nije dato bezuslovno, već je povezano sa realizacijom investicionog plana i primjenom ugovora o koncesiji.
Latvijas Krajbanka je od sredine 2012. godine u stečaju, a crnogorska Vlada je usvojila zaključak kojim se akcije te banke u barskoj kompaniji ne mogu prenijeti na nekog stečajnog povjerioca bez odobrenja izvršne vlasti.
Komisija je o postupku prodaje Gornjeg Ibra i Šumarskog preduzeća Rožaje raspravljala krajem oktobra, kada su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja obećali da će predložiti da se ta preduzeća uvrste u plan privatizacije za ovu godinu i da se kroz Strategiju razvoja šumarstva i drvoprerade pronađe odgovarajući strateški partner.
Predstavnici Ministarstva podsjetili su tada da do privatizacije rožajskih preduzeća nije ni došlo, zbog čega je i pitanje nadležnosti Komisije diskutabilno.
Gornji Ibar je do početka devedesetih bio među vodećim drvoprerađivačkim preduzećima, a stečaj je uveden prije skoro deset godina, nakon što nijedan od privatizacionih pokušaja nije uspio.
Izvor: MINA; foto: skupstina.me
