Na pijaci u Akri, glavnom gradu Gane, prodavačice se znoje na 30 stepeni, i to u hladovini. Na tezgama se polako otapa zaleđena piletina. U zemljama poput Gane, u kojima nije osigurano neprekidno hlađenje mesa, vlada velika opasnost po zdravlje potrošača. Ali Gana, uprkos tome, uvozi 165.000 tona jeftinog mesa iz Brazila, SAD i Evrope - i to ostatke, koje u tim državama niko ne želi da jede, piše Dojče vele.
Osamdesetih i devedesetih godina, Gana je sama pokrivala 80 odsto domaćih potreba, kada je o mesu živine riječ, kaže Kuame Kokroh, sekretar nacionalne Zadruge uzgajivača živine i dodaje: "Otkad postoji jeftini uvoz, sve se promjenilo. Sada naši seljaci pokrivaju samo 10 odsto tržišta i boje se da će i to izgubiti."
Prsa za Evropu, leđa za Afriku
Svaki Nijemac pojede oko 19 kilograma živinskog mesa godišnje. Posebno su im omiljena prsa. Ona nisu samo mekana, nego imaju i najmanji udio masnoća. Zato ih uglavnom kupuju Evropljani koji navodno paze na liniju i zdravlje.
Njemački uzgajivači živine proizvode 25 odsto mesa „viška". Ono što se ne može prodati kod kuće, pa se izvozi za znatno manje sume novca u Afriku. Uglavnom se radi o iznutricama, krilcima i vratovima, koje Evropljani ne žele da jedu. Odlično se izvoze i leđa, od kojih se prethodno u Evropi odvoji bijelo meso. Od 2011. do 2012. godine, njemački izvoz se povećao za 120 odsto. U Afriku je izvezeno 42 miliona kilograma živinskog mesa - što je 10 odsto od cjelokupnog afričkog uvoza. Ostalih 90 odsto pokrivaju Brazil, SAD i Holandija.
Ali sam izvoz, prema mišljenju Franciska Marija iz humanitarne organizacije "Hljeb za svijet", nije sporan. Problematične su cijene po kojima se meso prodaje afričkim potrošačima. One su tako niske da domaći proizvođači nemaju nikakve šanse na tržištu i propadaju. Primjera radi, uvozna piletina se prodaje za dva eura po kilogramu, dok domaći seljak mora da prodaje pile za četiri eura, jer inače ne može da pokrije osnovne troškove. Evropljani mogu jeftino da izvoze u Afriku, jer imaju industrijalizovano živinarstvo, a dio troškova jeftinog izvoza pokrivaju većim cijenama bijelog mesa na domaćem tržištu.
"Voljeli bismo kada bismo bili u mogućnosti da sprovodimo mkere razvojne pomoći sa visokim moralnim načelima i da ohrabrimo ljude da se uz našu pomoć samostalno izvuku iz siromaštva. A onda zbog naših jeftinih proizvoda ne mogu da opstanu na sopstvenom tržištu", kritikuje Mari.
Neki se uspješno brane
Parlament Gane je 2003. godine pokušao da zaštiti domaće tržište uvođenjem većih carina na uvoz, ali je vlada vrlo brzo ukinula taj zakon. "Mislim da je razlog bio međunarodni pritisak", kaže Kuame Kokroh. Francisko Mari potvrđuje tu tezu. "Gana je u to vrokeme pregovarala sa Svketskom bankom o kreditima. Da vlada nije povukla zakon, država bi ostala bez puno novca." Osim toga, vlada propagira liberalizaciju tržišta, što znači da mora da se drži međunarodnih pravila. Sada vlasti pokušavaju da podstakne domaće proizvođače raznim subvencijama i kreditima.
Ali neke afričke zemlje uspjele su da odole međunarodnim pritiscima, recimo Nigerija. Budući da su trgovinski partneri zavisni od nigerijske nafte, oni nemaju drugog izbora nego da tolerišu bojkot evropske piletine. I Kamerun, Obala Slonovače i Senegal već godinama uspjevaju da se odbrane od jeftinog mesa iz Evrope.
U Senegalu od 2005. godine u mesarama nije moguće kupiti evropsku piletinu. Tako je ponovo porasla domaća proizvodnja i otvoreno je na hiljade novih radnih mjesta. "Radi se o poslu vrijednom 150 miliona eura", kaže Makhtar Diouf, direktor državnog Centra za poljoprivredu Senegala. "Ne možemo sebi da dopustimo da uništimo domaće poslovanje samo zato što smo članica Svjetske trgovinske organizacije." Zato je senegalska vlada zabranu uvoza živinskog mesa produžila do 2020. godine.
foto: novosti.rs
