Produbljivanje zaostajanja u razvoju u odnosu na srednju i zapadnu Evropu, kao i nova geostrateška uloga Srbije, neke su od glavnih konstatacija iz studije pod nazivom Analitička predviđanja u ovoj godini - zapadni Balkan.
Kao prvi trend koji se navodi u toj studiji, jeste da je predviđeni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,5 odsto do preko četiri odsto u regionu suviše nizak da bi se smanjilo zaostajanja u razvoju za zapadnom Evropom, koja će imati slične stope rasta.
Kao drugi trend u studiji navodi se da Slovenija gubi svoju nekadašnju ulogu u regionu i ekonomski uticaj, prenosi Tanjug.
"Hrvatska je ulaskom u EU u očima stranih investitora osigurala nov položaj na zapadnom Balkanu. Strane firme će u bliskoj budućnosti davati prednost Zagrebu pred Ljubljanom, kao centru za upravljanje regionalnih investicija. Uprkos tome, zapadni Balkan za Sloveniju i dalje ostaje najvažniji dio svijeta", navodi se u studiji.
Kao treći trend, Kračun ukazuje i na "novi geostrateški položaj Srbije", zbog njenih partnerskih odnosa sa Rusijom i Kinom, kako i zbog određivanja datuma za početak pregovora sa EU o članstvu.
On je naveo da je Srbiji u prošloj godini imala privredni rast od 1,7 odsto, a da se za ovu predviđa 1,5 odsto, kao i da je javni dug dostigao 68,8 odsto BDP, a nezaposlenost i dalje visoka.
Hrvatska je već petu godinu u krizi, pošto je prošlu godinu zaključila sa padom BDP-a od 0,7 odsto.
Problem s visokim javnim dugom, kako se navodi u studiji, imaju i druge države u regionu, osim Bosne i Hercegovine (BiH).
"BiH je godinu završila s javnim dugom od 42,1 odsto BDP-a i ove će ga godine smanjiti na ispod 40 odsto, ali ima visoku nezaposlenost od čak 27 odsto. Stopa nezaposlenosti u BiH će ove godine pasti na 25,5 odsto, a prošogodišnji rast BDP-a od 0,5 odsto povećaće se na dva odsto", navodi se u studiji.
Za privredu Crne Gore predviđa se rast od 2,3 odsto u ovoj godini, dok se nezaposlenost navodi kao problem, pošto se predviđa samo mali pad sa 19,8 na 19,5 odsto. Javni dug će, međutim, porasti sa 58,6 na 59,6 odsto BDP.
Makedonija će, kako se predviđa, imati privredni rast od 2,5 odsto, što je više od prošlogodišnjih 2,1 odsto. Javni dug je relativno nizak i predviđa se njegov rast sa 36,1 na 37,9 odsto BDP. Nezaposlenost je visoka, i očekuje se da se sa prošlogodišnjih 30 odsto tek malo smanji na 29,9 odsto.
Najveći rast se predviđa na Kosovu, koje ima i najvišu stopu nezaposlenosti na zapadnom Balkanu od 43 odsto. Tamo će, kako se predviđa, rast sa prošlogodišnjih 2,6 odsto, skočiti na 4,2 odsto u ovoj godini.
