On je agenciji Mina-business kazao da je, imajući u vidu u kakvom su stanju bile javne finansije na početku prošle godine, stanje ekonomije, a time i ekonomskog ambijenta izvjesno bolje.
»Pored djelimične finansijske konsolidacije javnih finansija, koja nije ni izbliza završena, usporavanja rasta zaduživanja, smanjenja javne potrošnje, rasta poreskih prihoda, svakako i ako ne naročito vidljivo, poboljšava ukupnu sliku«, smatra Kostić.
Prema njegovim riječima, projekcija ostvarene stope rasta nije beznačajna, imajući u vidu date okolnosti i ako, naravno, tolika stopa rasta ne može ni približno da zadovolji potrebe građana za dinamičnim ekonomskim rastom, bez koga nema značajnije „popravke“ na bolje makroekonomskih indikatora.
»Ipak, izvjesno glavni rizici ostaju na snazi i to ne samo u ovoj već i narednim godinama«, dodao je Kostić.
Govoreći o makroekonomskim pokazateljima privrednog rasta, Kostić je naveo da ne postoji niti jedan naučni dokaz, ne samo za ekonomska predviđanja, nego za bilo šta drugo, da će se kretanja iz prošlosti nastaviti i u budućnosti.
»Skoro smo imali takvu potvrdu, u vidu krize, koja još traje. Dakle, možemo govoriti samo o manjoj ili većoj vjerovatnoći da će se nešto ostvariti, odnosno realizovati«, rekao je Kostić.
Imajući to u vidu, kako je dodao, postoje realni uslovi da se ispoljene tendencije nastave, ali i da ne treba gajiti preoptimistička očekivanja.
»Mjesta za eventualno takav optimizam sigurno nema«, dodao je Kostić.
Govoreći o uvođenju stečaja u Kombinat aluminjuma i Rudnike boksita u prošloj godini, Kostić je kazao da generalno gledano uvođenje stečaja ukazuje na neodrživ načina poslovanja, odnosno odsustvo ključnih ekonomskih principa u poslovanju.
»Sa tog aspekta stečaj je nužan i potreban ishod, jer upravo dobro osmišljen stečajni ili proces bankrota, predstavlja značajan preduslov za efikasnost jedne privrede«, rekao je Kostić.
Stečaj, kako je objasnio, ukida neodrživo poslovanje koje je samo rasipalo i devastiralo resurse kompanije i kroz proces restrukturiranja, ako za njega postoje uslovi, pruža novu šansu kompaniji za novi poslovni ciklus. Sa tog aspekta posmatrano, stečaj je prije šansa nego udes jer i stečaj od momenta kada je uveden spašava resurse od daljeg devastiranja.
»Potpuno je drugo pitanje zašto je do njega došlo? Otvaranje stečaja je čin, a stečajni postupak je proces koji može lako imati za rezultat novi početak kompanije na novim osnovama oslobođene balasta koji je opterećivao poslovanje i doveo do stečajnog čina odnosno ishoda«, smatra Kostić.
Bolje bi, kako smatra, bilo da takvih situacija nema jer su stečajevi prije svega praćeni gubitkom radnih mjesta, gubitkom za povjerioce, sniženjem standarda, odnosno nizom negativnih multiplikativnih efekata.
»Cijena takvog čina je uvijek visoka i radikalna po karakteru«, zaključio je Kostić.
