MONSTAT je na, današnjoj konferenciji za medije predstavio istraživanje uticaja korupcije i kriminala na privatne poslovne subjekte koje je realizovano na incijativu Kancelarije Ujedinnjenih nacija za drogu i kriminla a finansirano od strane Evropske komisije i vlada Njemačke, Norveške i Švedske.
Cilj ovog istraživanja bio je, kako je navdeno, da izmjeri stvarno iskustvo poslovnih subjekata u vezi sa korupcijom prilikom korišćenja usluga državnog i javnog sektora.
MONSTAT je bio nosilac istraživanja a PKCG i Uprava za antikorupciju učestvovali su u pripremi uputstava i pitanja za anketare. Istraživanje je pokazalo da je od onih poslovnih subjekata u Crnoj Gori koji su imali kontakt sa državnim organima 3,2 odsto dalo neku vrstu mita.
- U toku prikupljanja podataka obavljeni su intervjui sa predstavnicima oko 2000 kompanja. Istraživanje je dio regionalnog projekta i spovedeno je u svim zemljama Zapadnog Balkana. Rezultati pokazuju da je korupcija u Crnoj Gori prisutna u mnogo manjoj mjeri u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Blakana. Prema rezultatima istraživanja prosječna prisutnost poslovnog podmićivanja u Crnoj Gori iznosi 3,2 odsto dok je prosječna prisutnost u zemljama Zapadnog Balkana 10,2 odsto – rekla je Radojević.
Ona je istakla da se najveći dio mita odnosi na neki oblik materijalnog dobra – hrana, piće i slično.
Stopa prisutnosti podmićivanja državnih službenika je, kako je navedeno, takođe mnogo niža nego u ostalim zemljama Zapadnog Blakana.
- Kao na primjer za carinske službeike 2,4 u Crnoj Gori u odnosu 6,5 odsto u zemljama Zapadnog Balkana ili poreske službenike gdje je odnos 1,5 prema 3,4 – precizirala je Radojević. Iz MONSTAT-a su napomenuli da se prisutnost podmićivanja računa kao broj subjekata koji su dali državnom službeniku novac ili neku protiv uslugu.
Korupcija tek na petom mjestu prepreka za biznis: Prema podacima koje je prezentirala istraživač MONSTAT-a Snežana Remiković korupcija u Crnoj Gori je najprisutnija u sektoru transporta i skladištenja.
- Postoje neke varijacije kada je u pitanju prisutnost podmićivanja u okviru biznis sektora u Crnoj Gori. Recimo Transport i skladištenje – 6,5 odsto i Usluge smještaja i ishrane pet odsto imaju veće stope prisutnosti podmićivanja u odnosu na Proizvodnju i građevinarstvo – 2,9 odsto i Trgovinu na veliko i malo 2,2 odsto. To nije slučaj sa Zapadnim Balkanom gdje je najveći stepen korupcije prisutan u proizvodnji i građevinarstvu – navela je Remiković.
Ona je istakala da predstavici poslovnih subjekata korupciju rangiraju kao petu prepreku za obavljanje nekog biznisa.
- Najvažnija prepreka koju predstavnici poslovnih subjekata prepoznaju su visoki porezi, zatim komplikovani poreski zakoni, treće je ograničen pristup finsnsiranju, zatim regultaive o radu a tek na petom mjestu je korupcija – rekla je Remiković.
Prema njenim riječima prosječan broj mita koji je dat državnim službenicima je 4,6 mita u 12 mjeseci.
Remiković je navela da se najviše mita plaća u gotovini (35,7 odsto) i da je srednji iznos koji se plaća po mitu 411 eura. Prisutnost podmićivanja državnih službnika je najveća kod poreskih službenika – 2,4 odsto i službenika u katastru – 1,9 odsto.
Mito uobičajen: Istraživač MONSTAT-a Biljana Sekulović navela je da se korupcija reijtko prijavljuje policiji, samo u 3,7 odsto slučajeva.
- Više nego u drugim dražvama Zapadnog Blakana kao razlog za neprijavljaivanje mita ispitanici u Crnoj Gori su naveli jer je mito tako uobičajena pojava da nema potrebe da se prijavljuje. Preko dvije petine 41,8 odsto navelo je ovaj razlog za neprijavljivanje mita. Neki od razloga neprijavljivanja je i taj da je mito poklon kao znak zahvalnosti za obavljanje neke usluge – navela je Sekulović.
Kada je pitanju kriminal Sekulović je kazala da da su poslovni subjekti u Crnoj Gori pogođeni raznim vrstama kriminala.
- Ta stopa se kreće 5,9 odsto za provalu, 4,7 odsto za prevaru od strane stranih lica, 3,8 odsto za vandalizam, 0,8 odsto za krađu motornog vozila i 0,6 odsto za iznuđivanje. Policiji je prijavljeno 82 osto provala, 57,3 odsto krađa motornih vozila, 55,9 odsto sluajeva iznuda, 46,5 odsto za slučajeve vandalizma i samo 10,7 odsto za prevaru od strane stranih lica – precizirala je Sekulović.
Ona je navela da oko tri četvrtine poslovnih subjekata u Crnoj Gori koristi makar jednu zaštitnu mjeru protiv kriminala.
Ovo istraživanje je, kako je poručeno sa današnje konferencije za medije, pokušaj da se sprovede sveobuhvatna procjena stvarnog iskustva podmićivanja u Crnoj Gori kako bi se mogle evidentirati efektivne mejre za suzbijanje te pojave.
