Izjava poslanika SDP-a Damira Šehovića da manja članica vladajuće koalicije neće podržati usvajanje budžeta za iduću godinu u parlamentu – ukoliko se prethodno ne sačini program sanacije poreskog duga – prilično je iznenadila mnoge. Naročito članove Vlade i posebno vrh Demokratske partije socijalista.
Prema informacijama Portala Analitika, nijedan ministar iz SDP-a se na sjednici Vlade nije se javno usprotivio usvajanju predloženog budžeta, tako da je ostalo nejasno: da li se najava Šehovića može tumačiti kao lični stav, ili su se socijaldemokrate prosto predomislile računajući da je tokom parlamentarne rasprave o budžetu bolje zauzeti kritički pristup od blanko podrške?
Partije će se o predlogu budžeta prvo izjasniti na sjednici matičnog Odbora za ekonomiju, finansije i budžet u srijedu 18. decembra, kada će upravo poslanik Šehović saopštiti partijski stav SDP-a, dok se rasprava na plenumu očekuje iduće sedmice.
Šehović je, kako je već navedeno, podršku predlogu budžeta za 2014. godinu uslovio programom sanacije poreskog duga, koji prema podacima nadležne uprave iznosi između 340 miliona eura.
Problem poreskog duga: Djeluje kao nemoguća misija. Jer, osnovni problem poreskih dugovanja se ogleda u tome što je ogromna većina ovog duga nenaplativa, tako da se od Ministarstva finansija traži da se sistemski odredi prema potraživanjima koja se faktički mogu samo - otpisati. Osim toga, poreski dug nije budžetska kategorija. Posebna priča je što, sve su prilike, niko neće snositi odgovornost za enorman iznos poreskog duga, što ide u prilog tezi da postoje povlašćene firme kojima se toleriše neplaćanje poreza.
Poslanik SNP-a Aleksandar Damjanović ranije je ocijenio da mnoge firme „rasterećene“ plaćanja poreza pripadaju biznismenima bliskim DPS-u, koje država na taj način indirektno kreditira, a uredne poreske obveznike dovodi u neravnopravan položaj.Upravo se zato Šehovićevo insistiranje na naplati poreskog duga od Elektroprivrede Crne Gore, koja duguje državi oko 50 miliona eura na ime neplaćenih poreza i doprinosa i ulaznog PDV-a, se može okarakterisati kao nastavak DPS- SDP polemike oko rebalansa ovogodišnjeg budžeta, koja nije dobila epilog jer se o već pripremljenom dokumentu parlament nije izjašnjavao, pošto ga je ministar finansija Radoje Žugić povukao uoči rasprave na plenumu.
Prethodno, zahvaljujući protivljenju SDP-a rebalans nije dobio podršku na sjednici parlamentarnog odbora za ekonomiju, finansije i budžet.
Da li je bio neophodan rebalans po zakonu: Iako je nepodjeljeno mišljenje stručne i laičke javnosti da je rebalans bio obavezan zbog pada državnih garancija odobrenih KAP-u i drastičnog povećanja poreskih prihoda, stiče se utisak da su najbitnije ekonomske teme maksimalno politizovane upravo zbog trvenja u vladajućoj koaliciji.
Potpuno je jasno da SDP, nakon revolucionarnog stava da KAP treba ugasiti, preko insistiranja na rebalansu i uz najavljenu uslovnu podršku predlogu budžetu za 2014, „pere ruke“ od promašaja u ekonomskoj politici, sa jasnim ciljem da se DPS imenuje kao isključivi krivac.
S druge strane, na pomolu je dogovor Vlade i italijanske kompanije A2A oko izmirenja poreskog duga - kako su objavile Vijesti - suvlasnici nacionalne energetske kompanije pregovaraju da se dio poreskog duga EPCG od 50 miliona eura izmiri u ratama, a dio tako što bi država kroz dokapitalizaciju povećala vlasnički udio u kompaniji. Ukoliko se ovaj dogovor formalizuje prije rasprave o predlogu budžeta u parlamentu, Vlada će jednim udarcem riješiti dva goruća problema - na djelu će pokazati da je naplata poreskog duga na vrhu liste prioriteta, uz poruku SDP-u da se situacija u trouglu država-EPCG-KAP počinje rješavati.
U slučaju da SDP ipak podrži usvajanje budžeta za narednu godinu, ne treba gubiti iz vida da će se vjerovatno najoštrija rasprava na relaciji DPS- SDP voditi prilikom izjašnjavanja o završnom računu budžeta za 2013, krajem naredne godine.
Državni budžet za 2014. se suštinski ne razlikuje mnogo od ovogodišnjeg, iako su prihodi u apsolutnom iznosu veći za oko osam procenata i projektovani su na 1,5 milijardu eura. Izdaci budžeta prognozirani su na nivou od 1,33 milijarde, a deficit je projektovan na 1,99 odsto BDP-a.
Novo zaduživanje radi otplate starih kredita: Nedostajuća sredstva u iznosu od 238,32 miliona eura biće obezbjeđena zaduživanjem i uglavnom će biti iskorišćena za otplatu duga (172 miliona). Kapitalni budžet biće 25 miliona eura veći nego ove godine i iznosiće 90 miliona eura. Planirano je da poreski prihodi iznose oko 792 miliona, dok će državna kasa na ime doprinosa biti punija za skoro 394 miliona. Od taksi je planiran prihod od 21 milion, a od naknada 13 miliona. Prihodi od privatizacije su i za narednu godinu projektovani konzervativno, na svega pet miliona eura. Pošto nije bilo korekcija penzija i plata u javnom sektoru, u budžetu za narednu godinu je, kao i u ovogodišnjem, oko 900 miliona eura predviđeno za plate, penzije i socijalna davanja, 90 miliona eura za investicije iz kapitalnog budžeta, a ostalo za funkcionisanje budžetskih jedinica, kamate i otplatu glavnice.
Od velikih budžetskih korisnika smanjena su izdvajanja za Upravu policije i Ministarstvo rada i socijalnog staranja, dok je više novca opredijeljeno ministarstvima prosvjete, poljoprivrede, ekonomije i održivog razvoja i turizma.
Skupština Crne Gore dobiće oko 6,4 miliona eura, 700 hiljada više nego ove godine. Upravi policije je opredijeljeno 57,7 miliona, 8,3 miliona manje nego ove godine. Kasa Ministarstva prosvjete punija je za 12,7 miliona i biće „teška“ ukupno 137,7 miliona eura. Za Univerzitet je opredijeljeno 13,16 miliona eura, skoro milion eura više negom ove godine. Povećani su i budžetski izdaci za sport, sa ovogodišnjih 3,1 miliona na 3,7 miliona eura. Značajno je povećan budžet Ministarstva ekonomije, sa 4,1 milion eura na 6,54 miliona. Kasa Ministarstva poljoprivrede biće punija za 1,5 milion eura u odnosu na ovu godinu i u tom resoru će moći da računaju na ukupno 22,7 miliona. Ministarstvu održivog razvoja i turizma opredijeljeno je 7,78 miliona, 1,1 milion eura više nego ove godine. Za Ministarstvo zdravlja biće izdvojeno 923 hiljade eura.
S druge strane, Ministarstvu rada i socijalnog rada je smanjen budžet sa ovogodišnjih 69,4 miliona na 68,17 miliona eura. Direkciji za saobraćaj pripašće skoro 43,5 miliona eura, od čega će 5,1 miliona biti utrošeno na eksproprijaciju zemljišta na ključnoj dionici budućeg autoputa Bar- Boljare, od Smokovca do Mateševa.Dakle, brojke govore – slično kao i lani. Pitanje se očito sa ekonomije prebaca na politički teren pa će kraj godine obilježiti pitanje – ne samo da li će budžet biti usvojen – nego prije svega: da li će biti dogovora Đukanovićeve DPS i Krivokapićeve SDP. Nedavni, višesatni, razgovor lidera dvije stranke u jednom podgoričkom restoranu možda je prvi znak da se iza kulisa vode intezivni pregovori. Da li ima dogovora biće jasnije možda već u srijedu na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet.
Siniša GORANOVIĆ
