Gradnja drugog bloka termoelektrane bi doprinijela smanjenju vazdušnog zagađenja u Pljevljima, zbog postojanja jakog efekta rashlađujućeg tornja, a Crna Gora bi dobila savremeni energetski objekat koji bi učvrstio energetsku stabilnost zemlje, ocijenjeno je u Pragu na prezentaciji ponude Škode Prahe za gradnju TE Pljevlja 2. Česi su jedan od devet ponuđača za izgradnju drugog bloka TE, i pozvali su novinare da posjete češke termo kapacitete i u takvom ambijentu detaljnije predstave svoju ponudu.
Generalni direktor Škoda Prahe Danijel Jirička (Daniel Jiricka), upitan, koji je interes Škoda Prahe da realizuje projekat gradnje elektrane u Pljevljima, kazao da im je cilj da iskoriste sopstvene kapacitete u projektovanju i gradnji energetskih objekata. On je istakao da će na projektu gradnje drugog bloka, ukoliko oni pobijede, biti angažovano 1.500 radnika, od kojih će većina biti domaći podizvođači.- Sigurno znate da je Škoda Praha- učestvovala u projektima gradnje elektrana na prostoru bivše SFRJ. Smatramo da je Crna Gora stabilna država sa velikom perpsektivom, što je glavni razlog zbog čega dolazimo. Dalje, realizacijom ovog projekta bi se pojačalo, već stvoreno, partnerstvo između Crne Gore i Češke. U ovom poslu, ne kalkulišemo sa ekstremnim dobicima, već sa normalnim maržama koji bi odgovarao i jednoj i drugoj strani, istakao je Jirička.
Škoda Praha, kako je dodao, je EPC dobavljač, koji se od 2005.godine bavi obnovom češke energetike.
- Realizovali smo projekte slične onima koje nudimo u Crnoj Gori. Ono što je za Crnu Goru bitno je da projekti koji su ovdje realizovani pokazuju izvanredne rezultate, rekao je Jiricka novinarima u Pragu.
Pljevlja po uzoru na Prunerov i Tušimice: I zaista, kod rekonstrukcije TE Tušimice II (4 x 200 MW) čista efikasnost bloka povećana je sa 34,25 odsto na 39 odsto, što je veće od projektovane vrijednosti 37, 82 odsto.
- Sa aspekta zaštite životne sredine, najvažnije je da je emisija štetnih gasova (Nox, SO2, prašina), smanjena je u prosjeku za čak 79 odsto što je veće od projektovane vrijednosti za 16 odsto. Pri tom, potrošnja uglja je smanjena za 14 odsto, vlastita potrošnja struje za jednu trećinu, a radni vijek blokova je produžen do 2035.godine, navedeno je u prezentaciji projekta rekonstrukcije Tušimica koju je radila Škoda Praha. Ono što je interesantno da češka država blombiranim uređajem, automatski kontroliše nivo dozvoljenih gasova u okolini elektrane.
Upravo, ideja Škoda Prahe je da se blok termoelektrane u Tušimicama ili jednostavnije u Prunerovu (3 x250 MW) gotovo „prekopira“ i instališe u Pljevljima, budući na odlične energetske i ekološke perfomanse koji su pokazali ovi izvori energije.
Novinari, koji su bili u studijskoj posjeti TE Tušimice, su imali priliku da se uvjere da se u neposrednoj blizini elektrane nalaze zasađene poljoprivredne kulture, dok se miris sagorenog uglja praktično ne osjeća.
Ponuda Škoda Prahe: Predstavljajući detaljnije češku ponudu, šef projekta Škoda Prahe za Pljevlja Rihard Kuba (Richard Kuba), rekao je da je češka ponuda po mjeri, s ciljem da optimizuje postojeće pljevaljsku infrastrukturu kroz ovaj projekat. On je ocijenio da bi izgradnjom drugog bloka TE Pljevlja, bio riješen problem ekologije u tom gradu.
Ako Česi pobijede na tenderu, instalisaće novi kotao, nove elektrofiltere, postrojenje za odsumporavanje gasova, silos za šljaku, potpuno novi toranj za rashlađivanje i ostala postrojenja.
- Ponudili smo blok snage 250 MW, energetske efikasnosti čak 39, 5 odsto, što je za oko 12 odsto veće nego efikasnost starog bloka. Dakle, blok dva će imati veću snagu, proizvodiće više energije nego postojeći blok, a pritom će trošiti značajnu manju količinu uglja (svega 800.000 tona godišnje), naveo je Kuba. Ono što je novost je da Česi u ponudi preferiraju najsavremeniju tehniku vlažnog odsumporovanja kroz rashladni toranj, tehnologiju koja je pokazala odlične perfomanse u Tušimicama. Za buduću toplifikaciju Pljevalja, kao dio projektnog zadatka ponuđena je na izlaznoj stanici -toplotna energija snage 75 MW. TE u Tušimicama snabdjeva toplotnom energijom grad Kadanj sa 18.000 stanovnika.
- Što se tiče kotla, dilema je da li da se gradi „kotao na prah“ (PCB) ili cirko-fluidni kotao (CFB). Ne pronalazimo sopstveni interes u preferiranju jedne od dvije tehnologije kotla pulverizovanog (PCB) ili fluidizovanog (CFB), ali smatramo da PCB tehnologija (tehnologija praška) nudi veće prednosti za Pljevlja. PCB kotao zauzima manji prostor, ima nižu potrošnju, bolju fleksibilnost koja se tiče redukcije i kontrole snage. Za CFB tehnologiju personal elektrane bi morao da prođe potpuno novu obuku i skoro zaboravi rad na staroj tehnologiji, iako ta tehnologija proizvodi nešto nižu emisiju NOx gasa, objasnio je Kuba, dodajući da je na Elektroprivredi da odluči koji tip kotla da odabere.
- Mi smatramo da je za EPCG i za Pljevlja bolja PCB tehnologija praška, podvukao je Kuba.
Dilema rashladni toranj ili dimnjak: Druga važna dilema je kako izvesti emisiju očišćenih gasova- kroz dimnjak ili preko rashladnog tornja.
- Da bi smo donijelu odluku za Pljevlja, angažovali smo češke stručnjake koji su imali slična iskustva. Oni su, za Pljevlja i konkretnu lokaciju, napravili studiji rasplinjivanja gasova. Analiza je pokazala da je mnogo bolje uvođenje gasova u rashladni toranj nego u dimnjak. Rashladni toranj, koji je pokazao velike prednosti, koriste elektrane u Njemačkoj Poljskoj, Grčkoj, Turskoj, Češkoj i Sloveniji, Njemačkoj, pojasnio je Kuba. U Škodi Praha, ako se primijeni tehnologija rashladnog tornja, garantuju da se neće pogoršati ekološke prilike u Pljevljima, već će biti riješen problem zagađenje životne sredine.
Čistijem vazduhu u ovom gradu doprinijeće princip odsumporavanja gasova kakav se primjenjuje u TE Tušimice. Postrojenje za odsumporavanje gasova proizvodiće glavnu sirovinu za gipsane ploče, kako se to radi u Tušimicama.
Novinari su imali prilike da vide TE Tušimice nema dimnjak (uklonjen je prilikom rekonstrukcije) jer se odsumporavanje uglja i obrada gasova vrši u elektrofilterskom postrojenju uz korišćenje savremene tehnologije i postupaka prilikom sagorijevanja uglja. Prednost rashladnog tornja u odnosu na dimnjak, koji je izuzetno skup za održavanje, je što je izlazna snaga emisije 107 MW a dimnjaka svega 25 MW.
Česi su ponudili da blok snage 250 MW, sagrade za 329 miliona eura u roku od 36 mjeseci. Češka Export banka bi finansirala projekat, a kao svoje prednosti u odnosu na druge rivale vide evropski kvalitet i filozofiju. Ukoliko bi EPCG riješila da vrši i odsumporavanje prvog bloka, ukupna troškovi bi bili na nivou 20 miliona eura.
Rudnici uglja, koji su u vlasništvu ČEZ-a, nemaju dampere, već se snabdijevanje termoelektrane vrši pokretnim trakama. Da bi cijeli proces bio ekološki zaokružen, otpadom iz termoelektrana, koji ima ekološki sertifikat, se vrši rekultivacija tamnošnjih površinskih kopova rudnika.
O kompaniji Škoda Praha: Škoda Praha, koja se nalazi u vlasništvu energetskog giganta ČEZ-a je inženjersko dobavljačko društvo koje se bavi isporukom energetskih sklopova, sastavnih tehnoloških jedinica, modernizacijom i povećanjem snage blokova elektrane, djelimične i kompleksne obnove elektrana, kao i konstrukcijom termoelektrana sistemom „ključ u ruke“. Obrt kompanije se kreće oko milijardu eura godišnje,
Zapošljava više od 500 inženjera i imaju realizaciju svojih poslova u 25 zemalja svijeta. Tokom šesdestogodišnjeg postojanja instalirali su ukupno 40.000 MW kapaciteta. Prosječna plata u Češkoj je 950 eura, dok je zarada zaposlenih u Škoda Prahi, prema riječima njihovih predstavnika, nekoliko puta veća.
U Češkoj posjeduju tri projektna ureda, posjeduju organizacionu jedinicu u Slovačkoj, kao i predstavništvo u Turskoj, Argentini i Egiptu. Orijentišu se na tržište Balkana, bivših sovjetskih republika i zemlje Centralne Evrope. EPCG bi naredne sedmice trebao da objavi kratku listu kompanija koje su prošle u „drugi krug“. Ako se ima u vidu da bi ugovor o gradnji trebao da bude potpisan tokom naredne godine, a gradnja drugog bloka termoelektrane traje najkraće 36 mjeseci, znači da bi Crna Gora dobila novi izvor energije nakon čak 35 godina čekanja, do kraja 2017. godine.
P.ZEČEVIĆ
