Poslanik Socijaldemokratske partije (SDP), Damir Šehović saopštio je da se mora razmišljati o promjeni modela razvoja crnogorske ekonomije i povećanju diverzifikacije izvoza.
Preduslov za jedno i drugo je, kako je rekao, suštinsko okretanje malom i srednjem biznisu.
»Crnogorski ekonomski sistem ne može biti rob jedne ili dvije nekadašnje gigantske kompanije, koje su već odavno izgubile tržište. Naš ekonomski model se mora zasnivati na tom malom i srednjem biznisu«, poručio je Šehović na okruglom stolu na temu Poslovni ambijent - ograničenja u razvoju MSP.
Prema njegovim riječima, u kontinuitetu treba stvarati pretpostavke za privredni rast i kreiranje ambijenta za privlačenje investicija. Mora se u kratkom roku nešto uraditi kako bi zaustavili dalje širenje talasa nelikvidnosti.
»Zalažem se za zakonsko rješenje koje bi doprinijelo ublažavanju problema naplate potraživanja«, kazao je Šehović, koji je i predlagač zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.
On je podsjetio da zakonsko rješenje propisuje rok za izmirenje novčanih obaveza u plaćanjima između preduzeća i između preduzeća i države od 30 dana, sa mogućnošću produženja za 30 dana, dok je taj rok za MSP 90 dana.
Propisane su i precizne kazne koje se kreću od pet do deset odsto iznosa neizmirene novčane obaveze i kazna za odgovornog u preduzeću, koja iznosi do dvije hiljade EUR.
»Na taj način bi se poboljšala likvidnost, obeshrabrilo bi se kašnjenje u plaćanju, kao i ucjena od dobavljača, posebno iz reda MSP, eliminisala bi se ustaljena praksa besplatnog kreditiranja pojedinih preduzeća od
dobavljača i uskladila bi se naša oblast koja je vezana za rokove plaćanja sa pravilima EU«, naveo je Šehović.
Prema njegovim riječima, ukupan dug između privrednih subjekata sa blokiranim računima iznosi 420 miliona EUR.
»Taj dug je i veći, jer je ovo podatak koji se odnosi samo na one kompanije kojima su sudski blokirani računi«, dodao je Šehović.
Predstavnik Socijalističke narodne partije (SNP), Goran Dašić kazao je da ta stranka podržava intenciju predloga zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza.
SNP je, kako je podsjetio, prošle godine kada je podnijet taj predlog zakona, amandmanima upotpunio definiciju neblagovremene neizmirene novčane obaveze.
Mladen Bojanić iz Pozitivne smatra da je najveći problem kod preduzetnika u sektoru MSP motiv zbog kojeg su se upustili u taj posao.
»Nećemo da priznamo da je ogroman broj preduzetnika u Crnoj Gori, to iz nužde, jer su ostali bez posla i nevoljno su ušli u sve to. Dakle ne zato što želi da napravi neku karijeru, nego jer nema izbora«, ocijenio je Bojanić.
Prema njegovim riječima, u eri brzog razvoja MSP nemaju mogućnosti za istraživanje razvoja. Iako dobro krenu nemaju prostora da ulažu u istraživanje i razvoj.
»Onda se postavlja pitanje da li MSP mogu biti generatori razvoja u crnogorskoj ekonomiji. Ja nisam siguran«, kazao je Bojanić.
On je podsjetio da je oko 90 odsto državne pomoći otišlo velikim sistemima, koji su u ili pred stečajem.
»Definitivno treba odlučiti da li i dalje insistirati na ulaganju u preduzeća koja su u stečaju ili pred stečajem ili se stvarno baviti sektorom MSP«, poručio je Bojanić.
Predsjednik Foruma 2010, Žarko Rakčević smatra da crnogorsko društvo nedopustivo malo podržava i promoviše stvaraoce i realnu ekonomiju.
»Nažalost već četvrt vijeka se promovišu neki domaći i ino miljenici, vrlo često iz crne i sive zone koji ne stvaraju nove vrijednosti već brutalno čerupaju Crnu Goru i njene resurse«, naveo je Rakčević.
Akcenat, kako smatra, treba biti na proizvodnji, konkurenciji i zapošljavanju, a ne na apotekarskim uslovima.
»U Crnoj Gori je dobro što se brzo mogu osnovati kompanije, međutim prava golgota je pronaći urbanističku parcelu gdje po Detaljnom urbanističkom planu (DUP) možete proizvoditi. A ako uspijete da prođete birokratski lavirint, saplitanje po šalterima i doteturate se do građevinske dozvole dočekaće vas giljotina takozvanog komunalnog opremanja«, objasnio je Rakčević.
On je ocijenio da bez jasnih pravila igre, to polje je poligon za koruptivne i kriminalne radnje i za selektivno favorizovanje poslušnih i podobnih.
Direktor Komercijalne banke, Goran Knežević je ocijenio da je za bankarski sektor posebno značajno postojanje ogromnog spektra preduzeća koja predstavljaju potencijalnu tražnju.
»Bankarski sektor je posebno zainteresovan za razvoj sektora MSP«, dodao je Knežević.
Ta preduzeća, osim faze registrovanja koja je dosta laka, u ostalim fazama razvoja i življenja nose ogromna ograničenja, bilo da je to proizvodnja ili pružanje usluga, njihova prodaja ili naplata.
On je poručio da je potreban efikasan sudski sistem, kako se ne bi štitili dužnici nego povjerioci.
Predstavnik Unije poslodavaca (UPCG), Suzana Radulović navela je da su sproveli istraživanje šta je ono što najviše koči biznis i anketirali 200 privrednih subjekata.
»Rezultati ankete su pokazali da su pet ubica biznica adekvatan regulatorni okvir, otežan pristup finansijskim sredstvima, zastupljenost sive ekonomije, postojanje korupcije u svim oblastima i na svim nivoima i nesklad između sistema obrazovanja i stvarnih potreba tržišta rada«, precizirala je Radulović.
Ona je kazala da je percepcija oko 60 odsto ispitanih da su imali dodira sa korupcijom u nekoj fazi poslovanja.
(MINA-BUSINESS)
