Ovo je pokušaj giganata iz Silicijumske doline da spasu poljuljani ugled i izbjegnu i finansijsku štetu. Osam firmi - “Gugl”, “Epl”, “Fejsbuk”, “Tviter”, AOL, “Majkrosoft”, “Linktin” i “Jahu” - sklopilo je savez i poslalo otvoreno pismo američkim vlastima zahtijevajući da se uvedu stroži propisi i kontrola na globalnom nivou.
“Mi shvatamo da je dužnost vlada da štiti svoje građane. Ali otkrića objelodanjena ovog ljeta pokazala su da je hitno potrebno reformisati praksu nadzora širom svijeta. Ravnoteža se u mnogim zemljama pomjerila u korist države, a na štetu prava pojedinca”, kaže se u pismu koje je ova grupa objavila na svom sajtu.
Na ovakav korak “osmorka“ je bila prinuđena nakon što je Edvard Snouden, bivši kompjuterski analitičar NSA, otkrio da američke vlasti imaju direktan pristup njihovim serverima zahvaljujući tajnom dogovoru sa provajderima, što im je omogućavalo da špijuniraju građane mnogo više nego što se pretpostavljalo.
Indikativno je da je ova kampanja ujedinila internet kompanije koje su veliki konkurenti na tržištu. Ekonomisti procjenjuju da su zajedno teške više od 1,4 biliona dolara i da bi ovaj skandal mogao mnogo da ih košta. Možda je to razlog što je na Tviteru njihova akcija dočekana sa skepsom.
“Ma hajde, sve ovo rade nakon što su uhvaćeni na djelu kako pomažu NSA”, “Da li bi trebalo da im vjerujemo poslije svega što su uradili protiv slobode”, neki su od tvitova građana.
Oni dovode u sumnju iskrenost tehničkih džinova i smatraju da se rukovode profitom, a ne zaštitom privatnosti.
Trevor Tim, aktivista Fondacije elektronske granice, ocjenjuje da je revolt javnosti zbog špijuniranja privatnih podataka toliko porastao da tehnološke kompanije nisu mogle da ga ignorišu.
- Njima je sada u poslovnom i ekonomskom interesu da zaštite privatnost korisnika i zatraže energične reforme - rekao je Tim.
Pet zahteva administraciji
Ograničiti ovlašćenja vlada za prikupljanje informacija o korisnicima. Obavještajne agencije moraju da se rukovode strogim zakonima prilikom prikupljanja informacija.
Nezavisni sudovi treba da ih kontrolišu, a sve bitne presude moraju pravovremeno da se objelodane i izlože sudu javnosti.
Transparentnost nalaže da vlade dozvole kompanijama da objave broj i prirodu zahtjeva za pristup informacijama.
Vlade ne smjju da ograničavaju pristup koje kompanije ili pojedinci imaju legalno dostupnim informacijama van zemlje.
Vlade moraju da usklade zakone o prikupljanju informacija.
(blic.rs)
