Ministar finansija, Radoje Žugić, kazao je da je predloženim zakonom utvrđena odgovornost ovlašćenih osoba u državnim organima i definisane mjere koje se primjenjuju u slučaju nepoštovanja odredbi zakona.
“Ministarstvo finansija, kao nadležno za sprovođenje zakona, snosi najveću odgovornsrt u efektima i implementaicji”, rekao je Žugić nakon sjednice Vlade.
Na pitanje novinara da li je u zakonskom tekstu ostalo rješenje koje je postojalo prilikom koncipiranja pravnog akta, da ministar finansija u slučaju probijanja fiskalnih pravila podnosi ostavku, Žugić je kazao da to nije uvršteno u konačnoj verziji.
”Zalagao sam se da najveću odgovornost ima ministar finansija. Taj elemenat međutim ne postoji u zakonu, ali moguće da ćemo kroz raspravu u parlamentu prihvatiti korekciju te norme. Potpuno sam otvoren da ministar, ukoliko ne uradi sve što je trebalo da uradi, bude prvi odgovoran kada je u pitanju poštovanje fikalnih pravila i odgovornosti”, kazao je Žugić.
Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti prepoznati su novi elementi fiskalne odgovornosti i pravila, u cilju blagovremenog i adekvatnog reagovanja na izazove i rizike na međunarodnom finansijskom tržištu kao i odgovorno vođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama.
“U odnosu na postojeći organski Zakon o budžetu prepoznato je više novine grupisanih u tri oblasti i to fisklana odgovornost, inspekcijski nadzor i mjere odgovornosti i kaznene odredbe”, poručio je Žugić.
Predlogom zakona se, kako je objasnio, utvrđuje gornji limit deficita na nivo od tri odsto BDP-a, kao i javnog duga od 60 odsto BDP-a.
Prema njegovim riječima, stvara se i osnova za donošenje smjernica fiskalne politike kojima se utvrđuju makroekonomske projekcije, ciljevi ekonomske i fiskalne politike i limiti potrošnje.
“Pored strateškikih dokumenta, elementi fiskalne odgovornosti se baziraju i na uvođenju kriterijuma na osnovu kojih se obavlja planiranje i realizacija fiskalne politike kao i planiranje godišnje potrošnje i nivo zaduživanja”, dodao je Žugić.
Kriterijumi se, kako je naveo, prije svega ogledaju u potrebi ostvarivanja primarnog suficita na godišnjem nivou, što predstavlja osnovno fiskalno sidro i opšti parametar kvaliteta upravljanja javnim finansijama.
“Utvrđuje se i potreba ujednačavanja tekućih izdataka i transfera sa ukupnim tekućim prihodima, kao i vođenje odgovorne i oprezne politike zaduživanja u funkciji fiskalne održivosti”, precizirao je Žugić.
Predlogom zakona se definiše i strateški dokument, odnosno Fisklana strategija, koju donosi Vlada i koja se odnosi na period trajanja njenog mandata.
Predloženim tekstom zakona se posebno definiše pitanje inspekcijskog nadzora u cilju jačanja kontrolne budžetske funkcije i definiše institut budžetskog inspektora, obuhvatnost djelovanja kao i ovlašćenja koja su suštinski utvrđena zakonom o inspekcijom nadzoru.
Zakon propisuje i novčane sankcije za nepoštovanje pojedinih odredbi zakona koje se kreću od 200 do četiri hiljade EUR.
Vlada je danas usvojila i Proljećnu analiza makroekonomskih kretanja i strukturnih reformi za period od januara do kraja maja.
Žugić je kazao da je crnogorska ekonomija, nakon pada BDP-a u prošloj godini od 0,5 odsto, u prvom kvartalu ove zabilježila snažniji ekonomski rast od 4,3 odsto, koji je dominatno uzrokovan povoljnim hidrološkim uslovima, ali i većim stepenom naplate izvornih javnih prihoda, odnosno sužavanje zone neformalne ekonomije i njenim uključivanjem u legalne okvire.
“Taj period pokazuje i dobra kretanja kada je u pitanju nivo cijena, jer je inflacija smanjena sa 4,2 odsto iz januara na tri odsto u maju. Stopa inflacije je u junu negativna i cijene su niže 0,6 odsto u odnosu na maj, što govori o tome da povećanje stope poreza na dodatu vrijednost (PDV) nije izazvalo talas poskupljenja kako se očekivalo”, poručio je Žugić.
On je saopštio da je prosječan broj zasposlenih u maju iznosio 174 hiljade, što je najveći nivo u posljednjih nekoliko godina.
Žugić je dodao i da je evidentiran i rast kreditne aktivnosti od 6,4 odsto i nivo kredita od 2,47 milijardi EUR.
“Imamo pozitivna kretanja, ali ne možemo reći da je bankarski sektor i dalje dovoljno aktivan prema potrebi finansiranja ključnih razvojnih projekata i preduzetništva”, smatra Žugić.
Prema njegovim riječima, nastavlja se negativan trend nelikvidnosti u realnom sektoru.
“U periodu od januara do kraja maja imali smo nivo deficita od 78,56 miliona EUR i on je niži u odnosu na uporedni period prošle godine za 48,7 miliona, a u odnosu na plan za 36 milioan EUR”, naveo je Žugić.
Nivo javnog duga se, kako je dodao, smanjio na nivo od 50,2 odsto BDP-a.
Set mjera fiskalnog prilagođanja, prema rezultatima Proljećne analize, već daje pozitivne rezultate, jer je u periodu od pet mjeseci došlo do porasta prihoda budžeta. Oni su iznosili 416,5 miliona EUR, što je 2,1 odsto iznad planiranog nivoa.
